SPC se bori za rang

Međucrkvena komisija za pripremu Svepravoslavnog sabora, koji će, posle 12 vekova, biti održan sledeće godine, sastaće se polovinom februara u Švajcarskoj. Na ovom sastanku trebalo bi da budu definitivno usaglašene teme koje će dogodine u Carigradu razmatrati patrijarsi svih pomesnih pravoslavnih crkava. Već sada je poznato da će Sabor razmotriti ukupno devet tema, koje se trenutno smatraju najznačajnijim u pravoslavlju.

Centralno zasedanje Svepravoslavnog sabora najverovatnije će biti održano na Trojice sledeće godine. U Carigradu će se okupiti svi patrijarsi, a u radu sednice kao članovi crkvenih delegacija učestvovaće najmanje 500 episkopa svih priznatih pravoslavnih crkava.

Njihova prethodnica na pripremnom skupu u Švajcarskoj trebalo bi da pripremi poslednje otvorene tačke dnevnog reda. One su posvećene doprinosu pravoslavnih crkava miru, slobodi i ljubavi među narodima i eliminisanju rasne diskriminacije u svetu.

- Ovo pitanje dugo je važilo kao prevaziđeno, a pravoslavlje je svoj odgovor na njega formulisalo još u vreme aparthejda - kažu u SPC. - Poslednji nesrećni događaji u Francuskoj, SAD i drugim delovima sveta nameću obavezu da se ova tema još jednom razmotri.

U zatvaranju poslednjih otvorenih saborskih pitanja u ime SPC učestvovaće mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop bački Irinej. Stavovi pravoslavnih crkava usaglašeni su oko većine tema o kojima će završnu reč dati Sabor u Carigradu.

Iako je donošenje odluka konsenzusom jedno od načela pripreme Sabora, saglasnost još uvek nije postignuta oko dva važna pitanja - načinu sticanja autokefalnosti (samostalnosti) i diptihu (poretku) crkava.

Dileme oko načina sticanja i priznavanja samostalnosti pomesnih crkava mogle bi da dobiju svoj epilog već na sednici pripremne komisije. Predloženo je rešenje da se za dobijanje nezavisnosti u pravoslavlju ubuduće zahteva priznanje ne samo Vaseljenske ili Moskovske patrijaršije, kako je to činjeno u prošlosti, već svih pomesnih pravoslavnih crkava. Još uvek je otvoreno pitanje čija će biti konačna reč, odnosno ko će biti ovlašćen za potpisivanje Tomosa o autokefalnosti, što se smatra poslednjim činom osamostaljenja.

Drugo otvoreno pitanje je složenije, jer zadire i u delikatne međucrkvene, pa i državne i političke odnose. Razlike oko redosleda u zvaničnoj crkvenoj hijerarhiji u pravoslavlju i dalje su velike, tako da je neizvesno da li će se Sabor uopšte baviti ovim pitanjem. U njegovom središtu, bez svoje volje, našla se i Srpska crkva.

Sve pravoslavne crkve na prvih pet mesta svrstavaju Vaseljensku, Aleksandrijsku, Antiohijsku, Jerusalimsku i Moskovsku patrijaršiju. Problem je, međutim, što se u pogledu rasporeda ostalih crkava razlikuju diptisi Vaseljenske i Moskovske patrijaršije. Po carigradskom rasporedu na šestom mestu je Srpska crkva, za kojom slede Rumunska, Bugarska i Gruzijska crkva. Redosled koga se prodržavaju u Ruskoj crkvi, međutim, drugačiji je - na šesto mesto oni svrstavaju Gruzijsku crkvu, iza koje su redom Srpska, Rumunska i Bugarska patrijaršija.

- Promena diptiha ne znači samo ispunjenje gole forme, već odražava poredak u pravoslavlju - objašnjava naš sagovornik. - Ovo pitanje je delikatno i zbog tihog rivalstva između dva velika duhovna pravoslavna centra - Vaseljenske i Moskovske patrijaršije. Srpska crkva neguje bliske odnose sa obe crkve, posebno sa ruskom, ali i nema razloga da beži od ovog problema. Naša delegacija u Švajcarskoj predložiće da se pitanje diptiha reši i da Sabor zauzme stav i o tome.

Jedna od glavnih tema, kako za SPC tako i za ostale crkve, biće pitanje kanonskog ustrojstva crkvene dijaspore. To je značajno zbog velikog broja eparhija koje crkve imaju na prostorima drugih mahom nepravoslavnih država, posebno u SAD, Australiji, Kanadi...

Načelni je dogovor da sve patrijaršije rade na zbližavanju sa lokalnim pravoslavnim crkvama. U tom pogledu posebno su značajni episkopski saveti u tim zemljama koji već postoje, ali kojima je potrebno jačanje i veći autoritet u odlučivanju.

Jedan od zadataka predstojećeg skupa patrijarha biće i unifikovanje pravila o postu. Uprkos strahu kod dela vernika, Sabor neće doneti veće promene. Opšti stav je da bi režim posta trebalo relaksirati, naročito na planu letnjih postova.

- Zauzet je načelan stav i o smetnjama za sklapanje braka. Utvrđeno je da postoji velika razlika između bračnih smetnji u crkvenom i državnom pravu. Nova rešenja trebalo bi da budu usmerena na približavanje pravila Crkve i civilnih bračnih normi - objašnjava naš sagovornik iz SPC.

Od Svepravoslavnog sabora ne očekuju se nikakve novine ni povodom takozvanog kalendarskog pitanja. Ne samo što neće biti približavanja gregorijanskom kalendaru, nego je i ideja o zajedničkom proslavljanju Vaskrsa sa katolicima odložena za bolje vreme. Iako pitanje datuma Vaskrsa nema veze sa kalendarom, već sa načinom izračunavanja Pashe, procenjeno je da je za sada najbolje da se o ovom pitanju ne donose formalne odluke, već da se datum pravoslavnog praznika Vaskrsenja određuje kao i do sada.

Izvor: NOVOSTI