Ustupio garsonjeru beskućniku sa Baščaršije

U današnjem svetu su sve ređi primeri pozitivnih priča koje nam vrate veru u ljude i humanost. Ipak, jedna od takvih stiže iz srca Sarajeva – Baščaršije.

Bosna i Hercegovina 13.01.2015 | 21:38

Sarajlija E. E. koji je želeo da ostane anoniman zbrinuo je dugogodišnjeg beskućnika, osiguravši mu krov nad glavom i smestivši ga u garsonjeru u koju je uveo grejanje, opremio kupatilo i doneo nameštaj i sve potrebne kućne aparate.

"Svaki dan mu odnese ručak, voće i cigarete. Čovek se zove Bogdan i godinama je prisutan na Baščaršiji. Neko mu da marku, neko dve, a godinama je spavao po klupama na kartonu. I leti i zimi. Sada ne može da se nadivi svom novom stanu", ispričala je čitateljka koja je novinarima javila za ovu priču.

Čovek je rano ostao bez roditelja i u mladosti je radio po pekarama i radnjama na Baščaršiji

Bogdan je rođen u Sarajevu i vrlo rano je ostao bez roditelja. S bratom Jovanom je jedno vreme živeo u domu, ali je ostao sam kada mu je brat preminuo. U mladosti je radio po čaršijskim dućanima i pekarama i obavljao razne fizičke poslove, a život je uglavnom provodio na Baščaršiji za koju je mnogo vezan.

Centar za socijalni rad, navodi E. E., vodio je računa o njegovom slučaju, pa su uradili onoliko koliko je to bilo u njihovoj moći, međutim, kako kaže, nije bilo dovoljno smestiti čoveka u neko prihvatilište za beskućnike daleko od grada, budući da je on svoj život vezao za Čaršiju i te ljude.

"Ipak, godine je provodio na ulici, spavajući na otvorenom, na klupama, kartonima, u dvorištima... mnogo se napatio", govori E. E., i dodaje kako su mu ljudi i zanatlije sa Baščaršije dosta pomagali.

Čovek koji je Bogdanu dao garsonjeru je za njega čuo od svoje ćerke

Za Bogdana je, kaže, saznao slučajno, od svoje ćerke koja ga je zapazila na ulici posle škole.

"Uočila ga je kako sedi na ulici i izgledao joj je kao deda Štrumpf. Svaki nam je dan dolazila i govorila kako nosi kolače dedi Štrumfu, kupuje mu kifle...", priča E. E., koji je potom odlučio i da ga lično upozna i s njim popije kafu.

"On nije prosjak, to sam zapazio sam, a i drugi su mi rekli kako nikad ni od kog ništa ne traži. Ako mu kupite dve kutije cigareta, buni se što su dve – 'To je skupo, dosta je jedna'. Bogdan ni od kog ništa ne traži i ne moli i zato mi se svideo", govori E. E. koji mu je osigurao smeštaj u svojoj garsonjeri u Starom Gradu.

Bogdan sada ima osnovne uslove za život i srećan je što ima prostor da se skloni, budući da je dosad u nekoliko navrata bio žrtva pojedinaca koji su ga terali i napadali.

E. E. na kraju razgovora priznaje kako ne bi voleo da ova priča bude nacionalno obojena, budući da je "danas ljudima zanimljivo sve što je nacionalno".

"Ovo je jedna priča o tome kako je čovek pomogao čoveku. Ne mislim da sam uradio išta specijalno, to sam uradio zbog sebe, jer se ja bolje osećam. Ja ću mu dati sklonište dok je živ, a ta će garsonjera svakako ostati mojoj deci, on je neće poneti gore...", zaključuje E. E.

(Klix.ba)