Rupe i zakrpe u Banjaluci

Zajednička komunalna potrošnja grada Banjaluka za 2015. godinu planirana je iznosu manjem nego 2014. godine za skoro pola miliona maraka, tako da će i ove godine mnogi od prioritetnih projekata koje naselja šalju Gradskoj upravi, po svemu sudeći biti stavljeni "na led" do daljeg.

Republika Srpska 12.01.2015 | 09:20

Poplave i klizišta uništili su saobraćajnu infrastrukturu u dobrom delu grada, a ni u ostalim naseljima nije ništa bolje stanje, pogotovo kad je riječ o putevima koji ili nikad nisu ni postojali, ili su uništeni, pohabani i prerovani. Novca u budžetu ni pre poplava nije bilo za većinu preko potrebnih projekata u gradu, a posle poplava nema ga dovoljno ni da budu sanirani prioriteti.

Ipak, u 2015. godini, od ukupnog gradskog budžeta od 120 miliona maraka, i dalje je 36 miliona predviđeno za plate gradske administracije, a tek 15 miliona za zajedničku komunalnu potrošnju.

Ispod svake granice

Upravo stavka zajedničke komunalne potrošnje je pretrpela najveće rezove u nebrojenim rebalansiranjima poslednjih godina, a s tim trendom je nastavljeno i u 2015. Interesantno je da su 2013. godine, kada je za zajedničku komunalnu potrošnju bilo predviđeno 19 miliona maraka, gradski čelnici upozoravali da je reč o iznosu koji održavanje infrastrukture i higijene "jedva može održati na granici zadovoljavajućeg".

Budžetom za 2015. godinu za zajedničku komunalnu potrošnju tako je predviđeno četiri miliona maraka manje od "granice zadovoljavajućeg", ali predlog je uprkos svemu glatko prošao sve javne rasprave i usvojili su ga predstavnici građana u gradskoj skupštini.

U Odeljenju za komunalne i stambene poslove i poslove saobraćaja upozorili su na to da predviđena sredstva mogu biti dovoljna da se čistim i urednim održava centar, kao najfrekventniji, dok u ostalim delovima grada stanje ne bi bilo ni približno isto, te su predložili detaljniju analizu predloženih stavki. Komisija za komunalne poslove Skupštine grada takođe je na predloženi budžet reagovala tvrdnjom da grad neće moći ispuniti obaveze propisane zakonima o vodama, šumama, putevima i bezbednosti saobraćaja BiH.

Kada je u pitanju sanacija štete od poplava i klizišta, u Gradskoj upravi se uzdaju u pomoć iz fondova, donacija međunarodnih institucija i pomoći kroz javno-privatno partnerstvo, ali čak i da dobiju pomoć da zakrpe tu rupu, novca i dalje nema dovoljno za održavanje saobraćajnica ili javne higijene.

Liste zahteva na čekanju

Podsetimo, svake godine saveti mesnih zajednica zajedno sa građanima sastavljaju liste prioritetnih problema u naseljima koje šalju Gradskoj upravi, a na osnovu tih predloga, kreira se zajednička komunalna potrošnja.

U većini naselja, liste prioriteta se ne menjaju godinama, što znači da najveći problemi građana ostaju nerešeni, a izgovor je uvek da nema dovoljno novca. Zbog ovakve prakse, u većini mesnih zajednica su odustali od pokušaja da u naselje vrate bar deo sredstava iz zajedničke kase građana.

Tako je već duže vreme potpuno obesmišljen čitav projekat zajedničke komunalne potrošnje, ali i postojanje saveta građana kao predstavnika naselja u komunikaciji sa Gradskom upravom.

Pored problema sa dotrajalom i uništenom infrastrukturom, te održavanjem higijene van užeg centra grada, još ostaju problemi na čije se rešavanje apeluje decenijama. Tako u Priječanima još nemaju put, na Starčevici nemaju školu, u Lazarevu nema kontejnera, u Vrbanji kanalizacije, a i u većini ostalih mesnih zajednica još će čekati na popravke puteva, bolje grijanje, gradnju trotoara i još mnogo toga.

Izvor: Press RS