Sale o boravku u Zvezdi i Partizanu

Selektor Srbije objasnio je u intervjuu nedeljniku "Vreme" koliko je trenirao u Crvenoj zvezdi i da li je postojala ponuda da se vrati u Partizan kada je završio karijeru.

Košarka 26.12.2014 | 14:20

Aleksandar Saša Đorđević (47) pisao je istoriju naše košarke kao igrač, piše je i kao trener. U dresu Partizana postao je šampion Evrope, u dresu reprezentacije i šampion Evrope i šampion sveta.

I na klupi reprezentacije umalo je ovog leta osvojio zlato na Mundobasketu. To špansko srebro najavilo je uspešnu eru "orlova" pod vođstvom starog ljubimca nacije, koji sada prati kandidate za ekipu čiji će cilj u Francuskoj 2015. biti "napad" na medalju i olimpijsku vizu.

Za to vreme, Đorđević se može videti i na utakmicama klubova Košarkaške lige Srbije i na mečevima ABA ligaša. Početkom decembra, bio je i na "večitom derbiju" u hali Pioniru, gde je gledao uzbudljivu utakmicu Crvene zvezde Telekom i Partizana.

Navijači kluba iz Humske diče se njegovim nastupima u crno-belom dresu, u najsjajnijem periodu u istoriji kluba. U razgovoru za nedeljnik "Vreme" odgovorio je na pitanje da li ima poziva da se vrati u Partizan.

"Čovek donosi odluke kada mu na stolu stoje neke ponude, pa može da se opredeli. Ako ponude nema, nema o čemu da se govori", jasno je poručio.

Na konstataciju da su Predrag Danilović i Vlade Divac "sami sebi stvorili ponude početkom 2000. godina", uzvratio je na isti način.

"Mislim da sam odgovorio. Oni koji su negde, trebalo bi da daju predloge ili da ponude neke stvari, tako da nije moglo od mene da zavisi, jer me niko nije zvao".

Da li je upravo on svojevremeno nagovorio Divca da na početku karijere ne zaigra za Zvezdu?

"To je donekle tačno. Znali smo se iz mlađih reprezentativnih kategorija i jednom sam mu predložio da dođe u Partizan. Možda je on došao zbog našeg drugarstva i zbog načina na koji smo tada pravili tim zajedno sa Draganom Kićanovićem, koji je bio vođa i imao viziju kako da spoji nas mlađe sa iskusnim igračima. Iskoristio je moje prijateljstvo sa Divcem, Žarkom Paspaljem, Ivom Nakićem i sa Danilovićem i mi smo sa starijima uspeli da napravimo dobar tim".

Poznato je da je njegov otac Bratislav bio trener u Zvezdi, koji je bio uz klub sa Malog Kalemegdana i u teškim trenucima. Šta je Saleta opredelilo da zaigra u Partizanu?

Da li je tačno da je na startu karijere igrao za crveno-bele?

"Nikada nisam igrao u Zvezdi, već u Radničkom. U to vreme se počinjalo u školskim sekcijama i moja je škola bil pri Crvenoj zvezdi i moj prvi trener bio je Boža Maljković. Posle nekog vremena, ta škola - od moje 12. godine, bila je 'pod Radničkim'. i ja sam igrao za kadete i juniore tog kluba. A, onda više nije bilo novca za mlađe selekcije i to se raspalo: dve zime smo trenirali napolju na Krstu tako što bismo prvo čistili teren od snega i vode, nosili smo duple trenerke i prolazili su treninzi bez driblinga, jer to nije bilo moguće od bara i vode na terenu".

"Kada se stvar raspala, moj tadašnji trener poveo je deo ekipe u Crvenu zvezdu, ja sam ostao u Radničkom još neko vreme razmišljajući šta da radim. Krenuo sam sa svojim trenerom u Zvezdu, bio tamo desetak dana, posle kojih mi je rekao da mogu da ostanem da treniram, ali da sa mnom ne računaju u budućnosti. U to vreme, u Zvezdi je bilo puno igrača moje konstitucije. Mi smo bili blizu prvog tima i gledano iz današnje perspektive, dobro je što su me tada tamo tako ocenili. Tada sam to ipak takođe shvatao lično, a sada vidim da je ipak neka struka bila iza takve odluke".

Ubrzo je zadužio crno-belu opremu.

"Sa druge strane, Vlada Dragutinović je bio tada u Partizan, pozvao me je i ja sam otišao. Već neki mesec nakon toga, priključen sam prvom timu"

Ostalo je istorija.