Med jača tijelo i um

Ako preventivno uzimate med kao zaštitu od prehlade i drugih bolesti trebalo bi da znate da se osim po vrsti ovi proizvodi razlikuju i po sadržaju mineralnih materija. 

Bagremov ima samo sedam-osam minerala, lipov 16 do 18, livadski oko 25, šumski 40, a najviše ima kestenov - 45 i zato je idealan za "jačanje" uma.

- Med je prvenstveno hrana, i zato treba da se uzima velikom kašikom, a da li je ona metalna, drvena ili plastična, uopšte nije važno - objašnjava dr Mića Mladenović, redovni profeseor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

- Tegla meda treba uvek da stoji na stolu.

BAGREMOV
Ima malo polenovog praha pa mogu da ga jedu i alergični na polen. Sporo kristališe i ostaje u tečnom stanju do tri godine. Preporučuje se i trudnicama, jer se najbolje usvaja u crevnom traktu i najbrže resorbuje kroz krvni sistem i transportuje u vitalne organe koji ga koriste. Kod sportista to su mišići, kod učenika mozak, kod rekonvalescenata mesto gde se obavlja regeneracija tkiva i slično.

KESTENOV
Med od pitomog ili jestivog kestena je tamno žut, slabog mirisa, gorkog ukusa. Zbog lekovitih svojstava i bogatstva polena jedan od najtraženih. Pomaže kod bronhitisa, astme i drugih bolesti disajnih puteva, bolesti krvnih sudova, popravlja apetit. Ima jako baktericidno dejstvo, sadrži mnogo vodonik-peroksida, i dobar za obradu rana i kod angine.

LIVADSKI
Sadrži najviše vitamina koji potiču od mnogih biljaka, a svaka biljka ima specifičan hemijski sastav. Negde u medu ima više alkaloida, negde mineralnih materija, negde vitamina, a posebno je značajno prisustvo eteričnih ulja i fitoncida (biljnih antibiotika kojima se biljke brane od mikroorganizama). Zbog sadržaja vitamina, livadski med treba uzimati u vreme jesenjih i prolećnih prehlada.

ŠUMSKI
Ima crvenkastobraon skoro crnu boju i specifičan je po velikom sadržaju mineralnih materija. Ne potiče od nektara, već od medne rose ili medljike sa listova i grančica različitih vrsta listopadnog i zimzelenog drveća. Hrastova medljika je gusta, lepljiva, tamnocrvne boje. Ne kristališe brzo, nema izražen miris, ali je jakog, specifičnog ukusa koji podseća na karamelu. Jelova medljika je tamnozelene i crne boje, nema izražen miris i prijatnog je ukusa.

LIPOV
Sadrži silicijum, aluminijum, gvožđe, kalcijum, magnezijum, natrijum, kalijum, mangan, bakar, hrom, nikal, cink, kobalt, antimon, olovo i fosfor. Prehlađenima olakšava disanje, dobar je protiv upala disajnih i probavnih organa kao i pojedinih bubrežnih oboljenja. Pospešuje metabolizam, umiruje grčeve, primenjuje se protiv bubrežnih bolesti i prehlade, a pomaže i iskašljavanje. Ne sme da se daje srčanim bolesnicima i onima sa obolelim krvnim sudovima.

SUNCOKRETOV
Posle kestenovog, najbogatiji je polenom. Može da bude maslinastožute do narandžaste boje. Kristališe za mesec-dva u sitne kristale, a ako se, potom, dekristališe prepoznatljive je crvenkaste boje. Posebno se preporučuje kod prehlada, gripa, kijavice, bolesti disajnih organa.