Rudo: Podigli spomenik nepoznatoj djevojčici

U Rudom već 50 godina živi Savo Kojadinović, rodom iz Mokre Gore, koji je uz pomoć brata Dragiše, a po očevom amanetu podigao spomenik nepoznatoj devojčici. 

U livadi Gušterice, u ataru Čajetina, spomenik je zamenio drveni krst koji je pre jednog veka postavljen na humci devojčice Vile Karišik, izbeglice iz Rogatice.

- Ni Vilu, ni bilo koga od njene porodice, nismo nikad upoznali. Po završetku Prvog svetskog rata, otac Vitomir je kupio ovu livadu od nekih vlasnika koji su tada živeli u Novoj Varoši. U livadi Gušterice je bila i mala humka, a na drvenoj krstači urezano ime Vila Karišik. Otac je znao da su tu živele izbeglice iz Rogatice i Sarajeva, sa područja Romanije. Otac nam je u amanet ostavio da ovde, kad se smogne snage i novca, napravimo pravi spomenik. I nas je bilo jedanaestoro dece, a neki su rano umirali, naročito sestre. Teško se živelo i na svojoj dedovini, a kamoli u izbeglištvu. Verovatno još teže onima što su se vraćali na razrušena predratna ognjišta, tamo preko Drine. Otud valjda i to da nikad niko od Karišika, a da je nama poznato, nije došao na grob devojčice Vile - kaže za „Novosti“ Savo Kojadinović, inženjer šumarstva u penziji, zarađenoj u Rudom.

U porodičnoj deobi zemljišta nakon očeve smrti, Gušterica je pripala Savovom bratu Dragiši.

- Tada smo, u očevoj zaostavštini, našli i tekst nadgrobnog spomenika Vili Karišik i dali ga kamenorescu da ga ovekoveči ispod imena devojčice. I Vili i ocu Vitomiru je u isto vreme klesan spomenik u Čačku. Stoje i danas nad njihovim humkama. Očev u Mokroj Gori, Vilin u Gušterici - priča Savo Kojadinović.

U Srbiju su se, kao pod kišobran, u vreme ratova sklanjali prekodrinski Srbi. Da spase živu glavu, da ostave i kosti ako treba. Mnogi su i u tome uspeli, na putu kroz Srbiju, Albaniju do Soluna i nazad. Sa
Romanije se opet u Srbiju bežalo od ustaša Hrvata i bosanskih muslimana u Drugom svetskom ratu.

Prekodrinskim Srbima, u smutnim vremenima, sunce uvek sija, samo kad zalazi.