Istina koju modna industrija krije od nas

Mnogi modni brendovi nas svakodnevno obasipaju novim modelima, trendovima, savetima u vezi sa odevanjem, dok za to vreme kriju ono što nas se, zapravo, mnogo više tiče. Iznenadićete se šta sve modna industrija krije od nas.

Modeli se dizajniraju tako da se već nakon mesec dana osećate "van trenda".

Nekada davno, postojale su samo dve modne sezone: proleće/leto i jesen/zima. Sada se nešto novo pojavi svakog meseca! Cilj - da potrošači kupuju što više i što brže. Elizabet Klajn u svojoj knjizi "Preterano" piše:
"Šokantno je visoka cena jeftine mode. U 'Zarine', prodavnice na primer, novi modeli stižu dva puta nedeljno. Isto važi i za 'H&M', 'Topshop'. Ovi poslednji, na svom sajtu nedeljno objave i 400 novih stilova odevanja! Njihov modni kalendar je podešen tako da se kupci brzo osećaju demode".

"Popusti" nisu baš popusti, mada ovo i nije neka novost.

"Da li znate da mnogi modeli koje kupujemo u autlet prodavnicama, nikada nisu ni bili u redovnoj prodaji? Često se radi o komadima koji nisu ni napravljeni u fabrikama u kojima se šije ostatak kolekcije", piše Džej Halstein u knjizi "Myth of the Maxxinista". Realnost je, piše u knjizi, da se u većini autleta prodaje roba lošeg kvaliteta na koju su samo nalepljene etikete popularnih brendova.

Da li znate koliko ima olova i drugih opasnih hemikalija u odeći koju nosite?

"Njujork tajms" piše, prema podacima Centra za zaštitu životne sredine, da mnoge modne kuće i dalje prodaju modele zagađene olovom, pre svega tašne, kaiševe i cipele, bez obzira na to što je još pre nekoliko godina zakonom propisano koliki procenat teških metala je dozvoljen u modnoj industriji.

Akumulacija olova u organizmu je veoma opasna, pre svega za trudnice i plod, a izloženost olovu je takođe povezana sa višom stopom neplodnosti kod žena, povišenim rizikom od srčanih napada, moždanih udara i visokog krvnog pritiska. Olovo je, pored pesticida i insekticida, okidač za kancer i mnogi naučnici se slažu da ne postoji bezbedan nivo olova u našoj garderobi i modnim dodacima.

Bačena odeća zagađuje okolinu.

Veliki popularni brendovi proizvodu stotine miliona odevnih komada godišnje, a prosečan Amerikanac, na primer, za 12 meseci baci preko 68 kilograma garderobe. Ne radi se o odeći koja se donira u dobrotvorne svrhe, već baš o onoj koja završi na deponijama.

S obzirom na to da je većina napravljena od sintetičkih, naftnih vlakana, potrebne su decenje da se ta odeća raspadne.

"Prilikom kupovine haljine, vi je vidite samo kako u njoj igrate na zabavi u subotu uveče, a ne kao nešto što će jednoga dana biti đubre koje zagađuje okolinu, često isto koliko i najlon kese", upozorava Simon Kolins, dekan katedre za modu na Parsons školi za dizajn.

Volite decu? Onda ovo morate da znate - vez, šljokice i slični sitni detalji na vašoj garderobi, uglavnom su plod dečijih ruku.

Procenjuje se da u modnoj industriji radi od 20 do 60 odsto dece, često ukoliko i njihovi roditelji kod kuće šiju za neki brend.

Iako postoje mašine koje se mogu koristiti za prišivanje šljokica i sličnih detalja, one su skuplje nego dečije ruke. Malo je verovatno da će fabrika u inostranstvu investirati u opremu, naročito ako se radi o
odeći namenjenoj za brzu prodaju.

Istraživanje je pokazalo da milioni siromašnih ljudi, uključujući i njihovu decu, pogrbljen i slabo plaćeni, šiju u svojim kućama za velike brendove, piše "Hafington post". Oni žive od danas do sutra, a plaćeni su mnogo manje od haljine koja visi u našem ormanu.

Kako postati svestan potrošač?

Kupujte manje, ređe. Bolje je da imate jednu skuplju haljinu proverenog dizajnera, nego nekoliko jeftinih, iz autleta. Naučite sami da šijete, da ukrašavate ili prepravljate garderobu koju već imate.