Partizan je dotakao dno!!!

Posle štrajka u utorak, pitanje je da li će fudbaleri Partizana trenirati u sredu uveče u "Zemunelu". Uprava bez rešenja.

Fudbal 13.08.2014 | 21:30

Nikada se u dugoj istoriji FK Partizan nije dogodilo da igrači stupe u štrajk. Ali, 12. avgusta 2014. godine dogodilo se i to.

Nezadovoljni što uprava nikako ne ispunjava obećanja i što ih, žargonski, "maže" mesecima, fudbaleri su u utorak uveče odobili da treniraju u Sportskom centru "Teleoptik" u Zemunu, koji je, uzgred rečeno, pod hipotekom.

Skandal!

Predsednik Partizana Dragan Đurić danima je izjavljivao da će sve biti u redu i da će biti obezbeđen novac za isplatu igračima. Ali, nije... Saša Ilić je kao kapiten išao u Humsku u utorak tokom dana, ali nije uspeo da dobije odgovor koji bi zadovoljio njegove saigrače. zato su se odlučili na štrajk!

Strpljenje ih je izdalo (mnogo ranije i zaposlene u Partizanu koji takođe ne primaju plate, ali i dalje ćute, pognu glave...).

Za sredu predveče ponovo je predviđen trening u "Zemunelu", ali i dalje je neizvesno da li će se igrači skinuti u opremu ili će ostati "u civilu". Ono što je izvesno jeste da igrači neće odustati od zahteva a to je isplata bar dve zaostale plate.

Stanje u Partizanu, ostalim klubovima, uopšte u srpskom sportu daleko je od svetlog, ali ako neko ne ume da upravlja preduzećem, odnosno ako nema strategiju, plan, ako mu se izjalovi "Plan A", a nema "Plan B", pa i "Plan C", logično je da to mesto prepusti nekome ko može to da napravi.

"Nismo prodali nijednog igrača ovog leta, odnosno nismo hteli da ga prodamo, želeli smo da zadržimo tim na okupu...", rekao je za MONDO Dragan Đurić pre samo dva dana.

To je početak i kraj svih strategija aktuelne uprave Partizana. Prodaj, prodaj, prodaj, kupi samo ako je nešto jeftino ili ako može bez obeštećenja, bez dinara... i guraj. Ulazak u grupnu fazu nekog od dva evropskog takmičenja nije smišljena strategija, već incident.

Otprilike: daj da se prekrstimo, zapalimo sveću, pa ako upali - super!

Pa, tako više ne razmišljaju ni seoski klubovi!

Opterećen istragom koja se protiv njega vodi zbog dva odvojena slučaja (mimo Partizana) u vezi sa sumnjama da je vršio malverzacije u svojim privatnim poslovima, Dragan Đurić, očigledno, nije više "konkurentan" na tržištu. Banke odavno nemaju poverenja u fudbalske klubove i neće ni da čuju za nove kredite.

Partizan je, trenutnom, u začaranom krugu. Ad hoc prodaja nekog igrača bilo bi kratkoročno rešenje, bolje rećI - krpljenje rupa. Za nešto dugovočnije rešenje, potrebno je mnogo pametnije poslovanje.

Iako trenutna pozicija ili režim u Partizanu za one koji ih kritikuju kaže da "zna odakle te poruke dolaze, ko ih smišlja i koja je namera", izgleda da su ipak zabili glavu u pesak ili se služe rečnikom koji je davno zaboravljen i pripada nekim ranijim vremenima.

Ako neko misli da se neka "viša sila" krije iza pisma navijača Partizana, koji su na akciju i odgovornost pozvali članove Skupštine kluba, taj se grdno vara. Ne. Iza tog pisma se krije više nego iskreni krik običnog navijača koji gleda i ne može da ćuti, koji gleda i cepa mu se srce zbog onoga što se dešava, koji voli Partizan i želi da spreči da mu klub i dalje propada i tone.

Nije stvar u tome da li će Partizan da ispadne od Ludogoreca (bez želje da omalovažavamo, do pre desetak godina ispred imena ovog bugarskog kluba, bilo bi postavljeno obavezno pitanje: od koga!!??) ili će da uđe u grupnu fazu nekog takmičenja i posluži kao kanta za punjenje.

Stvar je u tome da je neophodno pametno, pametnije poslovanje, mudrije, koje će znati da uštedi, koje će ZNATI da proda (ukucati u pretrazi: Zdravko Mamić), ali i koje će INVESTIRATI u klub, u tim, u ekipu, da bi mu se VRATILO (možda i uvećalo) ono što je uloženo.

Pa, ima li prostije biznis-logike od ove? Naravno da nema, na njoj je izgrađena Amerika!

Ključno pitanje jeste: kako je uprava Partizana uspela da dovede klub u ovakvo stanje kada i igračima i ostalim zaposlenima u klubu kasne plate? Kako je uspela da potroši sav novac od prodaje najboljih igrača (a ako je neko u ovoj zemlji prodavao - to je Partizan), gde je sav taj novac, zašto Partizan nema generalnog sponzora...?

Sva ova pitanja i ovakve slične tekstove pisali smo godinama unazad. Ali, ništa se nije promenilo. Tačnije, promenilo se, ali na gore.

Navijači Partizana, odnosno deo njih, p(R)ozvao je članove Skupštine kluba da reaguju. Da li će?

Skupština je najviši organ kluba, ali, zapravo, svih ovih godina je samo glasačka mašina. Na Skupštinu se dolazi da se podigne ruka, popije pićence...

Dragan Đurić je najavio odlazak sa funkcije do kraja godine. Nije on jedini koji je kriv za ovakvo stanje u klubu, ali jeste najodgovorniji. Odgovorni su i njegovi saradnici. Odgovorni su i oni koji su oterali Aleksandra Stanojevića i Mladena Krstajića, koji su ukazivali na sve što se dešava i maltene "prorekli" ovakve dane u Humskoj. Krivi su oni koji su samo dizali ruke, bez ikakve rasprave, bez ikakvog razmišljanja, pitanja, oni koji su se grlili sa članovima uprave, pa se svađali, pa opet grlili, a onda "zapalili", oni koji su bili tu jer "eto, vole Partizan"...

Partizanu su potrebne radikalne reforme. Samo, pitanje je ima li kadrih da se uhvate u to "kolo"?