Kako srpski političari uvaljuju Republiku Srpsku u NATO

Da ulazak Republike Srpske u NATO alijansu nije prazna priča, kao i ozbiljnost ovog pitanja po Republiku Srpsku, potvrđuju i izjave srpskih političara.

Republika Srpska 23.06.2014 | 20:59

Ne samo izjave, nego i njihovo dosljedno delovanje i konkretni koraci ka uvaljivanju Republike Srpske u NATO.

Navešćemo nekoliko primera, a ima ih mnogo više...

Naime predstavnik iz Republike Srpske u zajedničkim organima BiH, Ana Trišić-Babić, koja je na funkciji predsednika "Komisije za NATO integracijski proces BiH", kao i na funkciji zamenika ministra spoljnih poslova BiH svakim danom i svojim postupcima gura Republiku Srpsku bliže NATO.

Sve to ne bi bilo čudno da ona nije predstavnik iz Republike Srpske, kao i svi ostali političari iz Republike Srpske na nivou BiH koji sve ovo podržavaju, a ne zaboravimo, predstavnici Republike Srpske u zajedničkim organima su izabrani od strane naroda na izborima, pa se postavlja pitanje iskrenosti svih politačara iz Republike Srpske koji deluju u ovom pravcu.

U svojoj nedavnoj izjavi je saopštila da ona ne može da odvede BiH (a ko pita Republiku Srpsku) u NATO, te je saopštila da ne krije "privrženost" te da je za BiH dobro da bude punopravna članica NATO.

Istakla je i to, da je bitno, da zemlja pripada nekome, te je skrenula pažnju na dešavanja u Ukrajini. Dodala je i to, "da se kao društvo u celini ulazi u NATO i kada društvo shvati koliko je njemu bitan NATO, u međuvremenu će se sve reforme uraditi". Navela je i to, da u vezi NATO,imaju dobru saradnju sa nevladinim organizacijama, sa medijima i sa NATO štabom.

Ana Trišić-Babić ovih dana je učestvovala na bezbedonosnom forumu "GLOBSEK 2014" u Bratislavi, a glavne teme foruma su transformacija EU i NATO, aktuelna dešavanja u Ukrajini, te proces evroatlantskih integracija zemalja zapadnog Balkana.

O tome da je i referendum u Republici Srpskoj o pristupanju NATO-u prazna priča govori i Odluka Vijeća ministara BiH o uspostavljanju "Komisije za NATO integracioni proces BiH" na čijem je ona čelu, kao i Zakon o odbrani u kojem se u čl. 84 govori to da će BiH učiniti sve potrebne aktivnosti kako bi ušla u NATO.

Takođe je jasno da ovaj dokument-odluka, Zakon o odbrani BiH i "Komisija za NATO" na nivou BiH i taj čitav proces nisu u nadležnosti Republike Srpske, jer sve odluke donešene na nivou BiH imaju pravnu snagu i za RS i FBiH zajedno, i to bez izuzetka. Stoga je jasno da po završetku "uspešnog" posla ove komisije, Republika Srpska skoro pa da nema nikakve šanse da se odupre ovom procesu, pa čak ni referendumom..

Republika Srpska i narod dolaze pred svršen čin. Zašto?

Zakoni na nivou BiH moraju proći dvostruku proceduru, Vijeće ministara i Predstavnički dom. Odluke u Vijeću ministara se donose po princpu da moraju uključivati po1/3 delegata iz entiteta (tri delegata su iz Republike Srpske), a kada je ispunjen taj uslov odluka se donosi većinom glasova ili konsenzusom, što znači da su i političari iz Republike Srpske glasali za ovu odluku.

Važno je napomenuti da je Zakon o odbrani BiH, sa članom 84. o aktivnostima za pridruživanje NATO-u, donet u razmaku od mesec dana sa Zakonom o prestanku važenja zakona o Vojsci Republike Srpske (o ukidanju VRS), a koji je potpisao tadašnji predsednik Republike Srpske Dragan Čavić, a Parlament Republike Srpske izglasao!?

Da još bude ironičnije počeo je da se primenjuje ekspresno, i to samo četiri dana posle glasanja, a zakonska procedura je osam dana. (odmah se zakon može primenjivati samo u vanrednim situacijama), pa je i ovo izgleda bila "vanredna situacija".

Opet se postavlja pitanje dosljednosti srpskih političara i njihove iskrenosti prema biračima i narodu po pitanju NATO.

Od svega ovoga i ne bi ni bilo ništa, da ne postoji Zakon o odbrani sa članom 84., a koji se odnosi na NATO. Njega je donela Skupština BiH, a u kojoj je, u ovome slučaju, opet, nažalost mnogo više političara iz Republike Srpske. Ovaj Zakon je i potpisao političar iz Republike Srpske, tada predsednik Skupštine BiH Nikola Špirić, a glasali su i srpski poslanici. U Parlamentu BiH sedi 14 poslanika iz Republike Srpske.

Zakon je pre nego što je došao u Skupštinu, takođe morao proći dvostruku proceduru. I to, kroz Predstavnički dom u kojem sedi 42 predstavnika, a trećina je iz Republike Srpske. Da bi se Zakon uopšte usvojio kao predlog, morala je da glasa trećina poslanika iz Republike Srpske - što je očigledno i bilo.

Prošao je i Dom naroda u kojem sedi 15 zastupnika od kojih su pet iz Republike Srpske i morala su tri delegata iz Republike Srpske da glasaju da bi uopšte zakon prošao dalje. Važno je napomenuti da su političari iz Republike Srpske iz svih političkih opcija Republike Srpske.

Dana, 13.12.2006. godine Predsedništvo jednoglasno na čelu sa predstavnikom iz Republike Srpske, Nebojšom Radmanovićem donosi "Odluku o prihvatanju okvirnog dokumenta NATO-vog programa PfP".

Dana, 02.10.2009. godine, predjedavajući Predsedništva BiH Željko Komšić (iz reda hrvatskog naroda) je predao u Briselu zvanični "Zahtjev BiH za Akcioni plan za članstvo u NATO", a koja odluka je morala biti donesena i sa saglašnošću druga dva predstavnika naroda, muslimanskog i srpskog,a koji predstavnik je tada bio iz Republike Srpske Nebojša Radmanović.

Posle ovog svega navedenog, činjeničnog stanja, ne možemo a da ne zaključimo da političari iz Republike Srpske uvaljuju svim silama Republiku Srpsku u NATO. Kako se to može opovrgnuti posle opisanog činjeničnog stanja?

Sve priče o patriotizmu, svih političara iz svih političkih opcija iz Republike Srpske što se tiče NATO, padaju u vodu, jer svi koji sede tamo u Sarajevu u zajedničkim institucijama, kao i posebno u Banjaluci, rade suprotno volji građana Republike Srpske, te je to još tragičnije kada znaju da stanovništvo Republike Srpske u 90-procentnom postotku nije za stupanje u ovu vojnu alijansu, i to iz dobro znanih, nikada dosta rečenih i podsećanih priča, saznanja i činjenica o agresiji NATO-a na Republiku Srpsku i Saveznu Republiku Jugoslaviju i brojnih zločina koje je počinila ova alijansa dvema republikama, kao i represiji prema srpskom stanovništvu U Republici Srpskoj sve do današnjih dana.

Stoga se možemo zapitati da li srpski političari, svih političkih opcija u Republici Srpskoj poštuju volju i osećaje sopstvenog stanovništva ili da li bi imali hrabrosti da donesu ustavnu odredbu u Ustavu Republike Srpske, da je Republika Srpska vojno neutralna republika, kao što je to uradila Srbija?

Ili bi možda neko zvao iz Pentagona, Brislea ili već odakle.

Autor: Vanja Savićević

Izvor: Glas Rusije