Spasavanje evra koštalo 1.100 milijardi evra

Stručnjaci Medjunarodnoh monetarnog fonda MMf su izračunali da je od decembra 2009.

Republika Srpska 10.10.2012 | 10:30 Stručnjaci Medjunarodnoh monetarnog fonda MMf su izračunali da je od decembra 2009. za spasavanje zemalja na rubu evrozone, Grčku, Irsku, Italiju, Portugaliju i španiju potrošeno 1.100 milijardi evra, preneo je francuski list Figaro. U današnjem izvestaju MMF je naveo da "Evropljani moraju da ubrzaju ritam u uspostavljanju poverenje tržišta, kao i da ojačaju jedinstvo unutar evrozone." U glavnom gradu Japana je danas počeo Godišnji skup Odbora guvernera MMF, na kome učestvuju i  ministar finansija i privrede Mladjan Dinkić i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Uloženi napor zemlja evrozone MMF ocenjuje kao značajan, navodeći kao primer svotu u vrednosti od više 1.100 milijardi evra za spasavanje prezaduženih zemalja članica. U pitanju je deo sredstava koje je pozajmio Fond za evropsku podršku, a pre svega Evropska centralna banka, koja ne samo da je otkupila državne obveznice, u vrednosti većoj od 200 milijardi evra, već i nadgleda banke ovih pet zemalja. Medjutim, predstavnici MMF smatraju da Kriza evrozone koja je pre tri godine počela u Grčkoj, predstavlja ogroman odliv privatnog kapitala koji su evropske institucije morale da preduprede. Privatne banke ovih pet zemalja su se suočile sa odlivom polovine svojih uloga, u vrednosti od 750 milijardi evra. Izmedju juna 2011. i juna 2012. iz španije je izašlo 296 milijardi evra ili 27 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a iz Italije 235 milijardi, ili 15 odsto BDP te zemlje, što je delimično rezultat povlačenja investicija stranih državljana, ali takodje i izlazak kapitala gradjana ovih dveju država. Iz grčkih banaka povučeno je 30 odsto uloga. Iz MMF su upozorili da Evropa mora uložiti veće napore kako bi prevladala fiskalnu krizu koja izaziva dodatne pritiske na ionako prenapregnut globalni finansijski sektor. “Ahilova peta brojnih ekonomija srednje i istočne Evrope je bankovni sektor koji je na meti pritisaka razduživanja, pogoršanja kvaliteta imovine i sporog rasta”, konstatuju u MMF.