Pismo oca nastradalog padobranca Stefana Karanovića

Ja sam Pero Karanović, otac groma Stefana. Moj grom Stefan je padobranstvo zavolio toliko da je tvrdio da mu je to život.

Republika Srpska 21.05.2014 | 07:59
Pismo oca nastradalog padobranca Stefana Karanovića

Ipak to nije bilo dovoljno nego je bio i medjunarodno sertifikovani spasioc na svim otvorenim (divljim) vodama. Dežurao je u za vrijeme odvijanja kajakaškog prvenstva Evrope prošlog ljeta u Tijesnom (kanjon Vrbasa). Ni njemu ni njegovim ostalim kolegama nije za cijelo to vrijeme plaćen ni pfening.

Bio je član i ronilačkog kluba Buk Banjaluka. Na plivskom jezeru je sa kolegom ronio na dubinu od 14m u uslovima mutne vode u kojoj se ne vidi prst pred nosom.

Trenirao je i atletiku i plivanje. U martu je otišao učestvovati u štafeti mira i harmonije koja se trčala od Lisabona preko Španije, Francuske, Njemačke , Engleske, Skandinavskih zemalja, Poljske itd, kroz čitavu Envropsku uniju.

Za petnaest dana je, uz odmore, od Lisabona do Pariza pretrčao 220km. Dva puta je istrčao maraton, jedan dug 42km, a drugi 44km. Vratio se presretan,

Pitao sam ga kako je mogao istrčati za jedan dan 40km. Trenirao je samo jednu zimu, Trčao je iz stana u Mejdanu do Incelovog bazena, odradjivao kondicioni trening plivanja, a zatim trčao nazad do stana u Mejdanu. Tata sve je u glavi, ako želiš, znaš da možeš i odlučiš da to uradiš, samo grabiš naprijed.

Težio je perfekciji. Drugi tip treinga mu je bio da je iz Mejdana trčao do Aerodroma, a onda nazad.

U martu ove godine, molio me da mu pomognem isfinansirati put u Rusiju na desetodnevnu obuku u Tatarsku Reubliku (Ruska Federacija) Tamo su skakali sa 4500m. (U BiH je dozvoljeno skakati sa visine do 3000m)

U Rusiji su mu rekli da mu ne dozvoljavaju skakati sa njegovim padobranom, sa visine od 4500m, jer nje siguran. Dali su mu njihov padobran i svu ostalu opremu. Tamošnji instruktor ga je podučavao svih 10 dana. Stefan je bio u stanju uspostaviti komunikaciju sa svakim pa i tim instruktorom. Stefan je bio posebno ponosan što je naučio perfektno izvesti takozvani “siting”. Potreban je izuzetan balans duha i tijela jer te vazdušna struja pri tim brzinama lako iskoristi bilo kakvu neizbalansiranost tijela padobranca i izvrne ga kao list na vjetru.

Pričao mi je da kada je iskočio iz aviona na 4500m i dole ugledao oblake, a iznad njih božji raj, da je pomislio da bi za takav doživljaj vrijedi umrijeti. Tata, kako tek tamo osjetiš Boga! Nije samo u meni neo i svuda oko mene. Ja plivam u njemu. Dišem ga.

Parama koje je dobio od mene platio je put od Podgorice do Moskve (Domededovo Airport) Jeftin prevoz obezbjedio im je pilot Montenegro Airlinesa (Žao mi je što se nisam u stanju sjetiti njegovog imena. U svakom slučaju Stefan ih je hvalio kao prave drugove.) Medjutim karta od Moskve do Menzelinska je bio prilično skupa.

Pošto je imao namjeru na ljeto otići u Pensilvaniju na dodatnu obuku, posebno za sticanje sertifikata za pakera rezervnog padobrana, prodao je svoj padobran jednom od svojih crnogorskih prijatelja, Prodao je i kameru kojom je snimao svoje i skokove drugih.

U kobnu Nedjelju, 20.05. 2012, otišao je na Aerodrom Zalužani da podigne potvrdu kojom klub potvrdjuje da on ide u Pensilvaniju radi sticanja sertifikata potrebnog za rad kluba u skladu sa vazduhoplovnim propisima. Vlasnik kluba iz Pensilvanije mu je poslao garantno pismo. U srijedu, 24.maja je trebao otići u Sarajevo da podigne vizu. Nijedan padobranac ne smije sam pakovati svoj rezervni padobran nego to mora odraditi onaj koji ima sertifikat za to. Taj svojim potpisom garantuje za život padobranca koji koristi padobran sa tim rezervnim padobranom.

Medjutim sve je prekinuto jer je Stefana stigla balkanska a posebno poslije ratna zaostalost. Polupismeni judi ne znaju šta je mehanika fluida, sila uzgona, potisna snaga motora.

Polupismenim ljudima ne pada na pamet da motor nakon više desetljeća rada gubi performanse.

Polupismeni ljudi ne shvataju, niti im se može objasniti, da razlika izmedju potrebne potisne snage pri forsažu pod uglom od 38 stepani i 45 stepeni, za istu brzinu, je i po nekoliko puta.

Ako se ugao penjanja previše poveća u odnosu na dozvoljeni od strane proizvodjača sertifikovanog vazduhoplova, vazduhoplov usporava, hladjenje motora pada odnosno lošije je zbog nedovoljne brzine, i na kraju motor se zapali.

Ako je avion predvidjen za četiri putnika, a vi ga opteretite sa 5 putnika morate znati da ste taj avion, ne samo preopteretili u smislu težine, nego ste uradili još mnogo goru stvar smislu da ste razbalansirali avion. Pomjerili ste mu centar težišta.

Ako je moj Stefan imao mjesta da sjedi skroz pozadi (u repu) on je sa svojih 90kg zajedno sa padobranom, dobro pomjerio centar težišta unazad. Vazduoplov ne odgovara na komande pilota onako kako pilot očekuje odnosno onako kako je navikao kada vozi samo tri putnika. Promjenjena je geometrija vazduhopova u smjeru kretanja. Avion u uzlaznom dijelu svoje putanje usporava.

Pilot koji nema izbor da nastavi ravno jer nema gdje sletjeti (stambeno naselje je ispred njega) pokušava napraviti zaokret. Znajući da može da se vrati samo na jedan mali dio livade sa koje je uzletio, taj zaokret malog radijusa postaje koban jer avion tada posebno gubi uzgonsku silu ostvarenu protokom fluida ispod i iznad površine krila, avion se prevrne preko krila postajući obična gomila lima (kanta) koju prednji dio (motor) povlači i ustremljuje prema zemlji.

Spasa više nema. Nisu imali više nikakvu šansu. Nadam se da su bili mrtvi u momentu udara aviona u zemlu. To dokazuje i nepostojanost dima u njihovim plućima. Nadam se da se nisu patili.

Iznad teritorije Sjedinjenih Američkih država u svakom momentu je na nebu oko 5500 vazduhooplova od Cessni do Boeinga 747 ili najvećih Airbusova. Ali tamo procentualno nema nesreća kao ovdje. Zašto?

Zato što se tamo poštuju vazduhoplovni propisi!

Tamo, ako inspekcija utvrdi da ste propustili ispoštovati ono što zahtjevaju propisi, te oni ocijene da bi to eventualno moglo dovesti do katastrofe, odgovorna osoba ide na višegodišnju robiju. Terete je za zločin s predumišljajem, za tragediju koja se nije desila ali se mogla desiti.

Kod nas takva praksa ne postoji. Kod nas kada se desi nesreća onda porodica dobije telegram saučešća od određenih političkih ličnosti. Sufinansiraju sahranu sa nešto maraka. I to je to.

I onda se čeka sledeća nesreća nadajući da se ona neće desiti iako se do tada desila ko zna koliko puta.

BHDCA ne reaguje na pravi način. Umjesto da pozatvara sve aerodrome koji ne zadovoljavaju ni minimalne uslove potrebne za odvijanje civilnog vazdušnog saobraćaja oni žmire. Ne smiju to da urade. Ako direktor BHDCA naredi takve istrage i aerodrom dodje u situaciju da će biti zatvoren, onda će vlast smijeniti takvog direktora i postaviti budalu koji će potpisivati ono što se potpisati ne smije.

Za ovakvo stanje civilnog vazduhoplovstva kriva je vlast, bahata vlast koja vidi samo sebe i postoji samo zbog sebe. Ta vlast je okružena poltronima koji ne znaju ni kako se zovu, ali bože moj, što ne bi oni primali tu platu umjesto nekog drugog.

Ovaj put su izginula ova djeca a sutra će izginuti vaša djeca, gospodo iz vlasti. Onda ćete vi gorko kajati što se trpali tamo gdje ne treba.

Za ovako jadno stanje civilnog vazduhoplovstva u Republici Srpskoj, nije kriv pilot Alen Crnalić niti moj grom Stefan sa svojih 200 skokova, niti par momaka koji se bave ovim sportom u par nazovi klubova koji nemaju nikakve uslove za ovakav sport.

Moram demantovati, odnosno osvijestiti Ministra policije Republike Srpske, Čadju, da padobranstvo danas nije opasan sport nego užasno skup sport.

Ako se striktno poštuju propisi onda taj sport nije opasan.

Ako ne poštujete propise onda on automatski postaje smrtno opasan.

Ako niste u stanju da obezbjedite novac za sve što treba da bi se neko bavio ovim sportom onda ne se smije ni pokušati imati klub. Ne možete naplatiti početniku 300KM za jedan skok da bi taj početnik tom prilikom bio ubijen.

Ako taj avion može da ponese 4 putnika onda ne smijete u njega ni pomisliti utrpati petog putnika koji će razbalansirati taj vazduhoplov.

Ako ste sa aviona koji se koristi za padobranske skokove, skinuli vrata, onda ste još više, strahovito narušili geometriju avion aodnosno povećali koeficijent otpora vazduhu. Onda je potrebna još veća snaga motora da izgura zahtjevano penjanje.

U tom slučaju ako je avion bio fabrički predvijdjen za pilota i tri putnika, onda uz otvorena vrata možete imati samo dva putnika i pilota, znači tri a ne ukupno 5 putnika u toj tako modifikovanoj letjelici. Ko vam je dozvolio da modifikujete letjelicu.

Pa za laku auto prikolicu se traži atest. Postoji li atest za tu modifikovanu cessnu? Sumnjam.

Da li ta letjelica ima sertifikat da može da leti sa 5 putnika, njihovim padobranima, uz otvorena vrata. Sumnjam.

U postotcima opterećanje motora raste bar za 20%.
Dodatno je opterećen čak i trup aviona, mada ne mnogo jer je to spor avion.

Logično da ako forsirate motor vremenski daleko duže nego je potrebno i predvidjeno za normalan njegov uzlet, da će se on na kraju zapaliti ako je motor izraubovan, to jest star 25 ili 30 godina.

Vazduhoplov stalno mora da ide ide na tehničke preglede kod ovlaštene organizacije. Vodi se knjiga evidencije. Svaki dio ima vijek trajanja. Niko ne smije taj dio da koristi duže nego je fabrika propisala i potpisala. To traži pare. Velike pare.

Neka neko dodje do podatka, koliko je novca vlasnik ovog kluba investirao u ovaj klub. Postoji li sve dokumentovano u šta je taj novac potrošen?

Aerodrom ne liči ni našta. To je samo malo livade obrasle gustišom i šumom po većem dijelu aerodromskog kompleksa. Taj dio Aerodroma je za vazduhoplovne operacije na zemlji neupotrebljiv. Postoji li definisana karta prepreka za taj nazovi aerodrom? Sumnjam.

To i nije aerodrom, to je bio heliodrom za vojne helikoptere.

Zbog sve korupcije koja je pojela ovu zemlju i ovaj narod, zbog sistema koji garantuje nestanak ovog naroda, zbog nezamislivo lošeg odnosa Vlade RS prema civilnom vazduhoplovstvu RS, zbog vrlo lošeg odnosa Grada Banjaluke prema ovom nazovi aerodromu u Zalužanima, zbog predupredjenja situacije da neko sledeći plače i tuguje za svojom djecom dogodine ili za dvije godine kada se slično dogodi, pozivam:

Milorad Dodik, Predsjednik Republike – trenutna neopoziva ostavka

Aleksandar Džombić, predsjednik Vlade RS- trenutna neopoziva ostavka

Nedeljko Čubrilović, Ministar saobraćaja i veza – trenutna neopoziva ostavka

Dragoljub Davidović, gradonačelnik Grada Banjaluka – trenutna neopoziva ostavka

Djordje Ratkovica, direktor Direktorata za civilno vazduhoplovstvo BiH – trenutna neopoziva ostavka

Ja znam dobro o čemu ja govorim.
A znate i vi, vi koje sam prozvao.
Dosta je! Shvatite to. Idite!
 
Ovo pismo je u potpunosti autentično, a u razgovoru za BUKU je sve navode potvrdio otac nesrećno preminulog Stefana, Pero Karanović.

buka.ba

Komentari / 4

Ostavite komentar
Name

BOA

21.05.2014 08:42

I ovaj put porodici Karanovic izrazavam svoje najdublje saucesce. Gospodine Pero uvjerili ste se za ovo vrijeme poslije tragedije koja vas je zadesila da bi ova bahata vlast pobila i stotine tudje djece prije nego li daju ostavku. Svoju djecu su obezbijedili finansijski i poslali na fakultete po inos transtvu pa sad sklapaju kao poslovne ugovore sa njima. Sramota.

ODGOVORITE
Name

perovic joco

21.05.2014 09:48

Strasno i tragicno. Tako izgubljeni zivoti djece. Saucesce porodicama. A za vlast vise nema price nikakve. To samo toljagama treba rjesavati. Narod treba da se udruzi i bagru satare.

ODGOVORITE
Name

valter

21.05.2014 16:46

Ocu ovog momka iskreno saucesce i neka im je laka zemlja, u normalnoj drzavi politicari koji su odgovorni podnose ostavke iz ljudskih kao i moralnih razloga zbog osijecaja krivice! Bagra na vlasti je mozda cula negdje ili procitala da postoji osjecaj moralne odgovornosti al ne znaju sta je to! Jos jednom iskreno saucesce familijama ovih momaka!

ODGOVORITE
Name

misirac

23.05.2014 22:00

"Zbog sistema koji garantuje nestanak ovog naroda" ovo je uzasno tacno sto je rekao ovaj nesrecni gospodin i bagre koja nas vodi

ODGOVORITE