Krim se sprema za rat!

Više od deset brodova ukrajinske Crnomorske flote je u poslednja 24 sata napustilo Sevastopolj, luku na Krimu.

Republika Srpska 03.03.2014 | 08:30 Više od deset brodova ukrajinske Crnomorske flote je u poslednja 24 sata napustilo Sevastopolj, luku na Krimu. U Ukrajini je proglašena opšta vojna mobilizacija, a sekretar Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Andrej Parubij je objavio da će oružane snage biti u punoj borbenoj pripravnosti. "Prema planu Nacionalnog saveta mobilizacia je u toku širom Ukrajine, napisao je na svom Fejsbuk nalogu Parubi. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je pozvalo rezervne snage da se prijave. Odluka je doneta nakon što je ukrajinski Savet objavio da vojska mora da bude spremna za borbu i pošto je pojačana bezbednost oko aerodroma, nuklearnih elektrana i drugih strateških objekata, uz obrazloženje da je zemlja izložena ruskoj vojnoj pretnji i da je na Krimu vlast već preuzela proruska garnitura. Generalni sekretar UN Ban Ki-mun odlučio je da uputi u Ukrajinu svog prvog zamenika Jana Elijasona da bi ocenio situaciju i odredio moguće dalje poteze za smirivanje situacije. Banov predstavnik Martin Nesirki rekao je da će Elijason za Ukrajinu krenuti veoma brzo. SAD ne razmatraju vojnu akciju za suprotstavljanje ruskom napredovanju, već su usredsređene na ekonomske, diplomatske i političke mere kako bi Rusija prekinula intervenciju u Ukrajini, javile su agencije, pozivajući se na neimenovanog visokorangiranog zvaničnika američke administracije. Rusija ima potpunu operativnu kontrolu nad Krimom, trenutno je tamo 6.000 ruskih vojnika, a stižu pojačanja, rekao je neimenovani zvaničnik SAD. "Zvaničnik administracije ukazao je da SAD ne razmatraju vojnu akciju za suprotstavljanje napredovanju Rusije, rekavši da su napori administracije (američkog predsednika Baraka) Obame usredsređeni na političke, ekonomske i diplomatske opcije". Neimenovani zvaničnik rekao je da cilj SAD "podrška suverenitetu i teritorijalnoj celovitosti Ukrajine, a ne priređivanje vojne eskalacije". "Ne mislim da bi to bio efikasan put deeskalacije", rekao je predstavnik američke administracije. Više pripadnika ukrajinskih oružanih snaga raspoređenih na Krimu prešlo je na stranu lokalnih vlasti i uskoro bi trebalo da polože zakletvu. "Danas je većina ukrajinskih oružanih snaga raspoređenih na Krimu prešla na stranu vlasti autonomne oblasti Krim. Tranzicija je bila apsolutno mirna, bez ijednog ispaljenog metka bilo od vojske ili snaga za samoodbranu", rekao je neimenovani izvor agenciji RIA Novosti, a prenosi Raša tudej. Isti izvor je rekao da su neki vojnici prebegli dok su neki podneli pisane ostavke Britanski premijer Dejvid Kameron potvrdio je da će predstavnici vlade bojkotovati zimske Paraolimpijske igre u Sočiju zbog trenutne situacije u Ukrajini. "Zbog ozboljne situacije u Ukrajini bilo bi pogrešno da naši ministri idu u Soči", napisao je Kameron na društvenoj mreži Tviter. Paraolimpijske igre u ruskom letovalištu Sočiju počinju 7. marta. Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron izjavio je da je razgovarao sa predsednikom SAD Barakom Obamom i da su se složili da su ruske akcije neprihvatljive i da će ako Rusija ne promeni pravac cena biti visoka. Ministar inostranih poslova Češke Ljubomir Zaoralek izrazio je danas protest ambasadoru Rusije u Češkoj Sergeju Kiseljovu zbog postupanja Rusije u Ukrajini. "Upotreba vojnih jedinica protiv suverene susedne države...apsolutno je neopravdani potez", rekao je šef češke diplomatije ambasadoru Rusije, navela je francuska agencija. Julija Timošenko obratila se građanima Ukrajine. "Naša hrabrost i snaga je postala primer za svet u borbi za slobodu. Vi ste oslobodili zemlju od diktature i u ovoj teškoj borbi osvojili ste pravo na slobodan život", rekla je Julija Timošenko. "Najvažniji razlog ruske vojne agresije od strane Ruske federacije je što smo očistili put ka Evropi a to Rusija nije mogla da preboli. Oni su odlučili da uzmu u posed Ukrajinu kroz oružanu intervenciju i da mi postanemo deo Ruske federacije. Rusija pokušava da postigne našu potpunu kapitulaciju kroz vojnu agresiju. To objašnjava zašto pregovori između Ukrajine i Rusije nikada neće uspeti", rekla je Julija Timošenko. Predsednica Saveta federacije Rusije (gornjeg doma parlamenta) Valentina Matvijenko izjavila je da rata između Rusije i Ukrajine nikada neće biti i pozvala političare u Kijevu da "ohlade svoje usijane glave", vrate situaciju na ustavni teren i posvete se ispunjavanju sporazuma koji su potpisali lideri opozicije sa Viktorom Janukovičem. Američki državni sekretar Džon Keri najavio je da će u ponedeljak posetiti Kijev. Rusija je spremna da razvija odnose sa Ukrajinom, ali ne sa grupom ljudi koja je zauzela vlast kršeći ustav i druge zakone svoje države, saopštio je ruski premijer Dmitrij Medvedev, naglašavajući da je Viktor Janukovič, iako sa ništavnim autoritetom, po Ustavu ipak legitimni šef države, prenele su ruske agencije. "Rusija je spremna da razvija višestrane punovažne odnose sa bratskom Ukrajinom. Uzajamno korisne i efikasne. Međutim, Ukrajina za nas nije grupa ljudi koja je, prolivajući krv na Majdanu, zauzela vlast, kršeći Ustav i druge zakone svoje države. To je cela zemlja. Veoma različiti ljudi. Ukrajinci, Rusi, Tatari, Jevreji. Druge nacije koje žive u slozi", napisao je Medvedev na svom nalogu na društvenoj mreži Fejsbuk. Ističući da "autoritet predsednika (Viktora) Janukoviča jeste praktično beznačajan", Medvedev je doado da "to ne poriče činjenicu da je po Ustavu Ukrajine on legitimni šef države". "Ukoliko je on kriv Ukrajini - sprovedite proceduru opoziva po ukrajinskom Ustavu i sudite mu. Sve ostalo je tiranija. Zauzimanje vlasti. Što znači da će takav sistem biti krajnje neodrživ. Završiće se novim prevratom. Novom krvlju", ocenio je ruski premijer. Oko 20.000 ljudi u Moskvi je prisustvovalo maršu podrške Rusima u Ukrajini, saopšteno je iz moskovske policije. Marš su organizovali Rusko društvo za vojnu istoriju, pokret Ruski oficiri i brojne patriotske organizacije. Učesnici mitinga su prošetali od Puškinovog trga do Saharovljeve avenije i nosili su državne zastave, zastave patriotskih pokreta i istorijske zastave sa ukrajinskog fronta iz vremena Drugog svetskog rata, prenosi agencija Itar Tas. Italija je apelovala na Rusiju da ne pokreće "totalno neprihvatljivu" invaziju na Ukrajinu, ističući svoju izuzetnu zabrinutost zbog skorašnjih događaja na Krimu. U saopštenju kancelarije italijanskog premijera Matea Rencija se napominje da Italija podržava zahtev međunarodne zajednice za poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine, prenosi Rojters. Italija, koja je članica G8, nije najavila neučestvovanje na sastanku te grupe, koji bi trebalo da se održi u junu u Sočiju, kao što su to učinile Velika Britanija, Francuska i SAD. Vladimir Putin je prihvatio predlog Angele Merkel da se uspostavi posmatračka misija koja bi trebalo da dovede do političkog dijaloga kako bi se rešila kriza, saopštio je portparol nemačke vlade posle telefonskog razgovora predsednika Rusije i nemačke kancelarke. Ovu misiju bi trebalo da sprovede OEBS. Merkelova je optužila Putina zbog "neprihvatljive ruske intervencije" i kršenja međunarodnog zakona. NATO oštro osuđuje rusku vojnu akciju u Ukrajini i traži da se tamo pošalju međunarodni posmatrači, saopštio je u nedelju veče generalni sekretar Severnoatlantskog saveza Anders Fog Rasmusen. “Ruska vojna akcija predstavlja kršenje međunarodnog prava i statuta Saveta NATO-Rusija”, rekao je Rasmusen, prenoseći novinarima zaključke sa zasedanja ambasadora 28 zemalja članica NATO koji su popodne po hitnom postupku razmatrali situaciju u Ukrajini. Ambasadori su zatražili da se u Ukrajinu hitno pošalju posmatrači Ujedinjenih nacija ili Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a od Rusije se zahteva da deeskalira situaciju tako što će povući vojsku u kasarne i uzdržati se od daljeg uplitanja u dešavanja u Ukrajini. Vašington je dobio podršku članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slanje posmatračke misije ove organizacije u Ukrajinu koja bi pomogla da se reši kriza. Slovenački ministar spoljnih poslova Karel Erjavec ocenio je da se spor između Rusije i Ukrajine može rešiti diplomatskim putem i predložio da bi Slovenija mogla da bude posrednik u tom procesu. Erjavec je rekao da bi Slovenija mogla da bude dobar posrednik zbog toga što je članica EU, a ujedno ima i dobre odnose sa Rusijom i njenim predsednikom Vladimirom Putinom.Ministar je, međutim, istakao stav Slovenije da se "mora očuvati teritorijalni integritet i nepovredivost granica Ukrajine". Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je Kina izuzetno zabrinuta zbog razvoja situacije u Ukrajini i pozvalo umešane strane na dijalog kako bi se pronašlo političko rešenje za krizu. "Osuđujemo nedavno krajnje nasilno ponašanje u Ukrajini, i nastavljamo da pozivamo sve strane da miroljubivo reše svoja neslaganja unutar pravnih okvira, i da savesno štite zakonita prava svih naroda u Ukrajini", saopštilo je ministarstvo. Ukrajinski admiral Denis Berezovski, koji se u nedelju priklonio proruskim vlastima Krima, smenjen je i sudiće mu se za izdaju, rekla je visoka zvaničnica Nacionalnog bezbednosnog saveta Ukrajine Viktorija Siumar. Prema njenim rečima, sveže imenovani komandant ukrajinske mornarice je smenjen i na njegovo mesto je postavljen drugi oficir. Siumar je rekla novinarima da Berezovski nije pružio otpor kada su njegov štab opkolile proruske snage, već da je potom iskazao vernost regionalnom parlamentu Krima, autonomne oblasti u sastavu Ukrajine. Postići da Kijev i Moskva međusobno razgovaraju je vrhunski prioritet, istakao je nemački ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer, u atmosferi traganja EU za odgovorom na ukrajinsku krizu. Štajnmajer je izneo mišljenje da bi formiranje međunarodne "kontakt grupe" možda u ovom slučaju bilo korisno. U tu grupu bi, kako je naveo, mogle da budu uključene neke evropske zemlje i UN, uz Rusiju i Ukrajinu. Ruski predsednik Vladimir Putin razgovarao je u nedelju telefonom o situaciji u Ukrajini s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, istakavši da su mere koje je preduzela Rusija potpuno adekvatne i skrećući pažnju na nesmanjenu "pretnju nasiljem ultranacionalističkih snaga" kojom se izlažu opasnosti ruski građani i ruskojezično stanovništvo. "U vezi sa izraženom zabrinutošću Angele Merkel zbog razvoja događaja na Krimu i u Ukrajini u celini, Vladimir Putin skrenuo je pažnju na nesmanjenu pretnju nasilnim akcijama ultranacionalističkih snaga, koje izlažu opasnosti živote i legalne interese ruskih građana i čitavog ruskojezičnog stanovništva", navedeno je u saopštenju pres službe Kremlja. "Naglašeno je da mere koje preduzima Rusija u potpunosti odgovaraju aktuelnoj vanrednoj situaciji", navedeno je u saopštenju, prenela je agencija Itar tas. Australijski premijer Toni Abot ocenio je da je ruski upad u Ukrajinu "neprihvatljiv", rekavši Rusiji "da odstupi". "Mislim da bi svaki Australijanac, mislim da bi ljudi širom sveta pomislili u ovom trenutku - dalje ruke od Ukrajine", rekao je Abot. On je dodao da to kako se ponela Rusija nije prijateljsko i susedsko postupanje, naglasivši da su događaji u Ukrajini "veoma, veoma zabrinjavajući". Tek imenovani komandant ukrajinske mornarice Denis Berezovski potvrdio je u nedelju veče da je prešao na stranu proruskih vlasti na Krimu. Berezovski je to potvrdio na konferenciji za novinare u štabu ruske Crnomorske flote u Sevastopolju, gde se za govornicom pojavio u društvu novog, nepriznatog premijera Krimske oblasti Sergeja Aksijonova. Stotine demonstranata izašle su u nedelju pred ambasade Rusije u Pragu i Varšavi i ruske konzulate u Poljskoj i Češkoj da se usprotive intervenciji Rusije na Krimu i podrže suverenu, slobodnu i celovitu Ukrajinu, a predsednika Rusije Vladimira Putina prikazali su na transparentima kao Hitlera ili Staljina. "Putine, miči ruke sa Krima", "Adolf Visarionovič Putin", "Ne pucajte", bili su neki su od transparenata u rukama više stotina Varšavljana i ukrajinske dijaspore u Poljskoj koji su potpuno zaposeli danas prostor ispred ruske ambasade u poljskoj prestonici