Privatne komore u BiH još na dugom štapu?

Mogućnost osnivanja privatne privredne komore i u BiH, po ugledu na Srbiju koja to već čini, podijelila je stručnu javnost, ali i privrednike u cijeloj zemlji.

Republika Srpska 01.03.2014 | 15:05 Mogućnost osnivanja privatne privredne komore i u BiH, po ugledu na Srbiju koja to već čini, podijelila je stručnu javnost, ali i privrednike u cijeloj zemlji. Tako pojedini privrednici i ekonomski stručnjaci bezuslovno podržavaju ovu ideju, dok veliki dio poslodavaca i predstavnika komora upozorava da bi to bilo samo novo gomilanje institucija za uzimanje novca od radnika i privrednika, pa smatraju da je privatna komora kod nas još „na dugom štapu“. Naime, za njeno formiranje bilo bi potrebno izmijeniti zakonske propise i stvoriti druge preduslove, uz obezbjeđenje kvalitetnih organa te institucije. Marinko Umićević, tehnički direktor Fabrike obuće „Bema“, rekao je da u potpunosti podržava ideju kolega u Srbiji o osnivanju privatne privredne komore, smatrajući da se takva inicijativa treba pokrenuti i u RS i BiH. To je, kako je kazao, jedina šansa da svako od privrednika nađe svoj interes. „Za tu ideju ne dižem jednu, nego obje ruke. Apsolutno podržavam tu ideju“, kazao je on. Umićević dodaje da bi za tako nešto trebalo promijeniti zakone i stvoriti preduslove, ali da privrednici imaju za to veliki interes. „Privredna komora RS ovakva kakva je sada ne treba nikome, osim onim ljudima koji tamo rade i primaju platu“, navodi Umićević i dodaje da „Bema“ plaća 300 maraka mjesečno članarinu Komori. Predrag Zgonjanin, predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS, rekao je da ne zna da je bilo takvih inicijativa u RS, ali i da zasad ne vidi nikakav problem na tom polju, jer smatra da je Privredna komora RS izuzetno jak subjekat RS, naročito za privrednike. „Inicijativa nije loša ukoliko može da zaživi, ali teško je to ostvarivo. Kod nas je zakonom regulisana privredna komora, sindikat i tako dalje, i treba to gledati u širem smislu“, rekao je on i dodao da niko nikome ne zabranjuje da se udružuje, ali da je pitanje koliko ljudi bi sad pristupilo nekoj privatnoj privrednoj komori. Iz tog razloga, zaključio je da će Privredna komora RS funkcionisati i dalje, jer je dobro organizovana. „Mislim da mnogo vode treba da proteče da bi neka privatna privredna komora bila osnovana i da bi imala kvalitet rada i ljude koji znaju to sve da slože, jer nije to tako jednostavno“, kazao je Zgonjanin. Nemanja Vasić, potpredsjednik Spoljnotrgovinske komore BiH, mišljenja je da je bolje ići u pravcu unapređenja rada postojećih komora, pa čak ići i na smanjenje broja komora, ne na povećanje. „Na neki način i ta nova komora bi bila neko novo opterećenje. Kakva je razlika između državne komore i regionalnih komora, gdje se firme udružuju dobrom voljom, i neke privatne, gdje će se opet udružiti dobrom voljom“, kaže Vasić i dodaje da je to samo pravljenje više institucija koje će uzimati pare od radnika i privrednika. Izudin Kešetović, profesor Ekonomskog fakulteta u Tuzli, smatra da je potrebno osnivanje privatne privredne komore kao i u Srbiji. „Prema mom mišljenju, ta ideja je sasvim dobra i mislim da bi to trebalo napraviti na bazi dobrovoljnosti, te njenih zadataka i ciljeva. To je realno“, kazao je Kešetović i dodao da se mora preći na takav sistem finansiranja da svako uplaćuje prema dobrovoljnosti i koliko ima koristi.