Apel za spas Sutjeske

Nemar i neznanje prete da uruše prvi nacionalni park Bosne i Hercegovine.

Republika Srpska 08.02.2014 | 08:01 Nemar i neznanje prete da uruše prvi nacionalni park Bosne i Hercegovine. Zakoni u ime šićardžija i za njihov račun jači od zakona prirode.Sutjeska, prvi i najveći nacionalni park u BiH, nekada je bio mezimče i ponos eks-Jugoslavije. Ovaj jedinstveni prirodni rezervat, smešten između Foče i Gacka, sa razlogom je privlačio pažnju svetske i domaće javnosti zbog neokrnjene lepote i činjenice da se na ovom području odigrala jedna od presudnih antifašističkih bitaka. Sutjeska, jedinstveni prirodni i istorijski kompleks, zapamćena je kao kultno mesto, prostor od posebne važnosti, uz masovna „hodočašća“. I sve to je palo u zaborav. Sutjeska se u poslednje dve decenije pominje retko, isključivo povodom godišnjice istorijske bitke, retkih okupljanja ratnih veterana i omladine. Po pravilu ne na udarnim vestima i mestima. Nedavno, javnost je uznemirila vest - obaveštenje koncesionara o podnošenju zahteva za odobrenje Studije uticaja na životnu sredinu za pet malih hidroelektrana koje bi, u najskorije vreme, bile izgrađene na najvažnijim vodenim tokovima u NP „Sutjeska“. Istovremeno bi sledila izgradnja još pet malih hidroelektrana. Ove vesti izazvale su burne reakcije ekologa. Upućena su i otvorena pisma osam nevladinih organizacija iz RS i FBiH Vladi i nadležnim institucijama. Nekako, u isto vreme, na javnu raspravu je došao Nacrt prostornog plana područja posebne namene NP „Sutjeska“ 2011-2031. - Veoma složenim reljefom, geologijom, pedologijom, hidrografijom i vegetacijom, bogatstvom raznovrsnih eko-sistema, kao što je jedinstvena prašuma Perućica, ovaj prostor je bio predodređen da bude proglašen za prvi nacionalni park u BiH. Njegove lepote i bogatstvo pokazali su se u ovakvim vremenima kao njegov usud - prokletstvo. Sutjeska je privukla pažnju brojnih šićardžija, ostala je potpuno bez zaštite najodgovornijih za njeno očuvanje. Prava opasnost je, neočekivano, zvuči paradoksalno, došla od nadležnog ministarstva, čije su akcije i odluke, bez sumnje, bile motivisane tekućim ekonomskim zbivanjima u kojima energetika ima dominantnu ulogu - kaže prof. dr Petar Grgić, profesor Prirodno- -matematičkog fakulteta u Sarajevu i jedan od vodećih ekologa u BiH. Profesor Grgić i njegove kolege ekolozi, uz apel za spas Sutjeske, oštricu kritike usmeravaju prema Vladi i nadležnom Ministarstvu za ekologiju. - Svi energetski zahtevi oduvek su praćeni posledicama po prirodu i životnu sredinu. Sve to je u razvijenom svetu odavno zakonski regulisano. Istina, postoji i zakon o NP „Sutjeska“. Utisak je da se Ministarstvo za ekologiju prečestim inicijativama za promenu zakonske regulative pojavljuju u ulozi servisera Ministarstva za industriju, energetiku i rudarstvo. Ubrzanim postupkom, što u prevodu znači usvajanje bez stručne rasprave, poslaničkih pitanja i replike, prave se nemerljive štetne posledice u prirodnim sistemima. Tako se i moglo dogoditi da se izmenama i dopunama zakona dozvolila gradnja energetskih objekata u nacionalnom parku, kako se navodi, ako je to od interesa za RS i uz prethodnu saglasnost Vlade. Šta je sve to - konstatuju ekolozi, nego ruganje ideji zaštite prirode, amnestija bezakonja i bezobzirnosti. Postoje u tradiciji naroda, Srbi su posebno na to osetljivi, određena kultna mesta vezana za događaje iz istorije. Sutjeska je bez sumnje takvo mesto, prostor na kome se odigrala jedna od najznačajnijih antifašističkih borbi u Drugom svetskom ratu. Zato se i očekuje još žešća reakcija javnosti. MALE HE JAČE OD ZAKONA NE uvažavajući ekološke zakone, Komisija za koncesije Ministarstva energetike RS je ponudila deset lokacija za male hidroelektrane na glavnim vodenim tokovima u okviru Nacionalnog parka „Sutjeska“: na rekama Sutjesci (2), Hrčavki (3) i Jabušnici (5). Ponuđeno je i dodeljivanje lokacija za ove hidrosisteme na obližnjim rekama Govzi i Bistrici, koje su bile predviđene za uključivanje u projekte širenja ovog nacionalnog parka. Takvi objekti, u tom prostoru, prema odredbama tada važećih zakona bili su apsolutno isključeni i nespojivi sa statusom nacionalnog parka. PRVI NACIONALNI PARK SUTJESKA je, kao prvi nacionalni park u BiH, osnovana 1965. godine, prerastajući u simbol zaštićene prirode. Kao objekat izuzetnih prirodnih i memorijalnih vrednosti, ovaj nacionalni park je, do ratnih zbivanja 90-ih godina, imao izgrađenu infrastrukturu, funkciju i posetu više stotina hiljada ljudi godišnje. U poslednjih 20 godina daleko je od nekadašnjeg sjaja, zapušten i zaboravljen, iako je član Evropske zajednice parkova. Prošle jeseni zavredio je pažnju mladih studenata svrstanih u radne brigade, koji su ga delom ulepšali.