Teže sada vratiti nadu nego 1999.

Nekada smo bili ponosni, a onda je došlo zlo.

Republika Srpska 20.01.2014 | 07:00 Nekada smo bili ponosni, a onda je došlo zlo. Ja želim da filmovima vratim nadu, a to je teže sada nego posle bombardovanja, kaže Dragan Bjelogrlić u "Utisku nedelje".Glumac i reditelj kaže da je ideja koja je okupila ljude oko "Montevidea" da pokažu ljudima da mogu da budu bolji, da im "vrate veru u sebe, u državu i u narod". "Mali smo narod, neka se svrstavamo među siromašnije i primitivnije, ali ne mislim da smo išta lošiji od onih bogatijih i manje primitivnih", kaže Bjelogrlić. Poznati glumac kaže da je u detinjstvu verovao da su Jugosloveni čudo od naroda, zatim ranih osamdesetih da su Srbi najbolji od Jugoslovena, a zatim se devedesetih sve preokrenulo. "Sa svojom generacijom sam odrastao kao Jugosloven, ubeđen da su Jugosloveni čudo od naroda. Kasnije smo shvatili da smo Srbi, pa smo verovali da su od tih Jugoslovena Srbi stvarno najbolji. Pa se sećam da sam u mladosti bio ponosan što sam Srbin i kad dođem u Split, sa ponosom kažem svima da sam Srbin. Mislilo se da smo mali narod, koji ima gen velikog naroda, da smo narod koji nema problem sa identitetom, sa svojim manama, sa svojim vrlinama. E onda su došle devedesete, i došlo je zlo, i došlo je vreme da se preispitujemo, ali je to klatno otišlo u drugu krajnost. Počeli smo da sumnjamo u sve, krivimo sebe za sve, da se posipamo pepelom", kaže Bjelogrlić. On kaže da je to osetio i kod sebe, i u svojoj okolini, a kada je iz stranih medija takva atmosfera preneta i na domaće medije, domaće filmove rešio je da pokuša da to promeni. "Rekao sam da je nemoguće da je baš tako i poželeo sam da se bavim time da se to promeni. Ne samo ja, nego svi koji rade oko Montevidea. Ideja Montevidea je da se ljudi osete da mogu da budu bolji. To smo uspeli, a to nije lako danas uspeti. Danas je to teže nego 1999. godine posle bombardovanja", rekao je Bjelogrlić. Bjelogrlić kaže da "nije mislio da smo nebeski ni kada su nas najviše trovali". "Nismo mi gori od drugih, ali nas je istorija zapljusnula uraganom događaja. Neke smo mi izazvali, ali više smo zapljusnuti. Ne smemo posustati i posumnjati da stvarno ne valjamo ništa. Sada ne valja baš ništa, ništa ni pre 50 godina, ni Gavrilo Princip, pa ni Kolubarska bitka, sada, kao, sve ne valja i sve je urađeno pogrešno. To je katastrofa, ja sa tim ne mogu da se pomirim i radim na tome da nešto promenim preko filma. Neki drugi rade preko svog posla. Neće jedan film to da promeni, ali hajde neka svako to radi", kaže Bjelogrlić. Pretpremijera drugog dela "Montevidea" održana je u Gračanici, a razlog za to je, kako kaže Bjelogrlić, što je on odavno zacrtao da ako ikada bude režirao filmove, da će pretpremijere biti na Kosovu. "Prvi film je imao pretpremijeru u Zvečanu, a iako se mnogo pričalo o njemu, taj detalj su mnogi zaboravili. Ako postoji neki deo naroda koji je najugroženiji, najostavljeniji, to su ti ljudi tamo. Ako neko misli, a ja mislim, da je Kosovo Srbija, onda svako bar delić svoje profesionalne energije treba da uloži u to i te ljude tamo", kaže Bjelogrlić. Rečenicu da je Kosovo Srbija čuje od sve manje ljudi. "Sve manje čujem ljude u svom okruženju da to govore, uglavnom čujem političare i čitam grafite. Sve manje ljudi kažu 'e to je naše'. A i ne vidim da nešto konkretno po tom pitanju rade. Ako neko to oseća, ima nekog uticaja, ako ima potrebu, onda može bar jednim svojim činom to da pokaže", kaže Bjelogrlić. Govoreći o odlasku u Gračanicu sa premijerom Ivicom Dačićem, on kaže da zbog pratnje utisak nije uobičajen, ali da ga je porazila situacija oko administrativne linije. "Sa ove strane nije bilo života, vide se pusta sela, pa tek kad se pređe počinje neki život. To me je porazilo, dugo se zabijala glava u pesak, nije se radilo na životu, a ne može se teritorija imati u srcima, na papiru, u glavama, ako nema života". Kako kaže, odgovornost ide i političarima, ali i običnim ljudima: "Možda smo svi odgovorni. Najviše su političari odgovorni, ali mi volimo da ih kritikujemo, ali šta smo mi uradili? Možda niko nije mogao ništa? Onda da kažemo da niko i nije kriv?" Iako je bilo suza zbog filma, za novinare u Gračanici je bilo važnijih tema. "Desio se taj dirljivi momenat, da dođe ekipa umetnika i pusti film u nekoj enklavi, tamo je 30 kamera i novinara, a prvo pitanje je za Krstimira Pantića. Tad sam hteo da odem, jer to je nepristojno. Tamo smo svi govorili od srca, a kada je došao red na novinare, osnovni red bi bio valjda da bar prvo pitanje da bude o filmu. Onda neka lagano pređu na ono što ih interesuje. Mislili smo 'ajde, prvo pitanje za Pantića, možda se neko seti da nešto pita za film. Međutim, nije se niko setio", kaže Bjelogrlić i dodaje da mora da postoji kulturna politika prema Kosovu, da tamo gostuju umetnici, filharmonija, ali da to ne sme da se svodi na lične inicijative. Bjelogrlić poznaje Dačića, bio je blizak i sa nekim drugim političarima, ali na konstataciju da je uvek bio "mudriji igrač" i da se nikada nije peo na bine uz političare kaže: "Šta znači da sam sa nekima blizak? Moja profesija je takva, dinamična. Neke političare sam upoznao, neki su mi bili simpatični, neki manje simpatični, ali pre svega kao ljudi", kaže Bjelogrlić. Sa Dačićem ga je upoznao Bata Živojinović, dok Mlađana Dinkića zna preko zajedničkih prijatelja i jednog letovanja gde je bivši ministar finansija svako veče zabavljao društvo uz gitaru. "Svoja prijateljstva nikada nisam koristio, a verovatno sam i ja čovek koji je za njih interesantan i sa kojim bi voleli da se druže", kaže Bjelogrlić. Za priče o tome da je mason kaže da su "budalaštine". "Nisam mason, a i nije to neka fora u Srbiji. Da vam kažem, neke poznajem i nemaju neke vajde od toga", kaže Bjelogrlić. Ističe da se ne bavi politikom, ali da je uz sve pogrešne interpretacije u novinama, po opredeljenju levičar. "Mi živimo u vremenu ogromnih socijalnih razlika, ovo što se dešava u svetu u poslednjih 20 godina, a posebno u tranzicionim državama, je strašno. Možda smo samo u vreme feudalizma imali ovako velike socijalne razlike", kaže Bjelogrlić. A na komentare da "nikada nije bilo više levičara koji vole kubanske cigare i dobra kola" odgovara: "Nisam ja kreirao sistem. Levičar sam u smislu da ću vaspitavati svoju decu i da ću kroz svoja dela govoriti ljudima da svet sa ovakvim razlikama nije dobar, da ne može ovako doveka i da će se ovo završiti velikom revolucijom", kaže Bjelogrlić. Za sistem koji važi u Srbiji više decenija kaže da je iskrivljen i priznaje da nije uvek poštovao pravila. "Mi smo devedesetih svi živeli u iskrivljenom sistemu. Sigurno sam tada negde prekršio zakon, uzeo neke pare, a da nisam platio porez, praktično ko god je radio devedesetih nije mogao potpuno pošteno, to je bilo skoro nemoguće", kaže Bjelogrlić. On smatra da je sada drugačije. "Svojoj ćerki sam rekao da ima podršku ako želi da ode, ali da nije napolju lakše i sreća. Možda je bogatije i na neki način lepše, ali nije to suština života. Bekstvo nije rešenje, ja ovde hoću da menjam stvari. Moguće je izboriti se da ne budeš ponižen", kaže Bjelogrlić. Dodaje da je njegov kapitali bila popularnost iz "Boljeg života", a da je se on izborio tako što je počeo da sam producira, radi filmove, predstave i serije. Glumac koji tumači Josipa Broza Tita u seriji "Ravna Gora", kaže da, iako tako deluje zbog nekih naslova u novinama, "nije njegov branitelj". "Nije moje da ga branim", kaže Bjelogrlić i dodaje da ga ne bi glumio da je Radoš Bajić u seriji pokušavao da kroz neku reviziju istorije potpuno preokrene stvar i da sada Tito bude negativac, a Draža Mihajlović pozitivan lik. Bjelogrlić je dodao da ovde uvek vlada slična atmosfera: "Prvo nam je Tito bio kriv za sve, pa Milošević, sada je Tadić kriv za sve, a posle ovih će oni biti krivi za sve". Na pitanje kako bi igrao ulogu Ivice Dačića, Bjelogrlić kaže da bi ona svakako bila zanimljiva. "Dačić deluje ekao čovek koji sve što govori tog trenutka i smišlja, veoma je neposredan i deluje iskreno. A s obzirom na to da je političar, teško da je baš sve tako. To je zanimljiva karakterna osobina i to bi bilo zanimljivo za glumca", kaže Bjelogrlić. Za ulogu Aleksandra Vučića kaže da bi morala da bude puna emocija. "Za njega bi bila dominantna emocija. On je čovek koji nosi ogromnu emociju i njene valere. Kada je bio mlad, obrazi su znali da mu se zacrvene, čak je tada imao i suzu u oku. Nije mi se sviđalo šta govori, ali mi se to sviđalo. Sada više nema tog rumenila dok govori, verovatno ga njegovi savetnici savetuju da bude hladan i miran. Ta uloga bi imala tranziciju", kaže Bjelogrlić. On nije želeo da se izjašnjava o situaciji u DS, iako je nedavno rekao da je za vreme Zorana Đinđića mogao da uđe u njeno predsedništvo. "Baš zbog ovoga nisam ušao, da sada ne moram da odgovorim na to pitanje, tada nisam ušao", rekao je Bjelogrlić.