Austrijska Vlada odlučuje o Hipo banci

Austrijska Vlada narednih nedelja treba da odluči o budućnosti Hipo Alpe Adria banke, pošto su eksperti kao najbolje rešenje predložili model tzv.

Republika Srpska 18.01.2014 | 11:32 Austrijska Vlada narednih nedelja treba da odluči o budućnosti Hipo Alpe Adria banke, pošto su eksperti kao najbolje rešenje predložili model tzv. "loše banke". Prema ekspertima, ovo riješenje predviđa da se poslovi Hipo, u obimu od 18 milijardi evra, unesu u tu "lošu banku". Radi se prije svega o lizing ugovorima u Italiji, Mađarskoj, Ukrajini i Nemačkoj, koji se već odavno više ne plaćaju, ali i nekretnine koje se trenutno ne mogu prodati, kao i neisplaćeni krediti. Eksperti takođe očekuju učešće ostalih banaka, što bi omogućilo da se austrijska država u potpunosti povuče, i time gubitak ne bi morao da se prevali na državni dug. Izmještanje "loših" poslova bi predstavljalo olakšanje za ostale dijelove banke, jer bi bez njih planirana prodaja sestrinskih firmi na Balkanu mogla lakše da se odvija. Uz to "loša banka", koja se po zakonu i ne tretira kao banka, iziskuje manje sopstvenog kapitala. Međutim, poreski obvaznici moraće svakako da plate. Prema odobrenju EU, Hipo do 2017. godine može dobiti pomoć u visini od 3,7 milijardi evra. Model "loše banke" uz učešće ostalih banaka biće teško ostvarljiv. Naime, banke zahtevaju zauvrat da im vlada smanji poreze, čime bi budžet ostao bez više milijardi godišnje. Šefovi banaka kažu da bi ulazak u "lošu banku" bez protivusluge bio protivan zakonu, i da bi mogli biti suočeni sa optužbom pronevjere. Uz to žele detaljnu analizu onih poslove koji treba da se premeste u "lošu banku", što može trajati mjesecima, pošto su sporni poslovi prisutni u 12 zemalja. Ukoliko se model "loše banke" pokaže neostvarivim, država će morati da preuzme potpunu odgovornost, što bi dovelo do rasta državnog duga, a to bi moglo imati negativne posledice po kamate na državne obveznice, jer bi "loših" 18 milijardi evra ušle u državni dug. U Beču se očekuje da će austrijski kancelar Verner Fajman i ministar finansija Mihael Špindeleger pokušati da razgovaraju sa šefovima banaka, kako bi pokušali da ih nagovore na model koji predlažu eksperti.