Trajković: Stvoriti uslove u kojima zavisimo jedni od drugih

Poslanica u kosovskoj skupštine Rada Trajković izjavila je danas da je veoma teško voditi pregovore o Kosovu u atmosferi u kojoj Srbi žive sa nadom da će se Srbija vratiti, a Albanci u ubeđenju da je Kosovo nezavisno i naglasila da je rešenje u stvaranju atmosfere da smo zavisni jedni od drugih a ne u podgrevanju netrpeljivosti između dva naroda.

Republika Srpska 10.08.2012 | 14:28 Poslanica u kosovskoj skupštine Rada Trajković izjavila je danas da je veoma teško voditi pregovore o Kosovu u atmosferi u kojoj Srbi žive sa nadom da će se Srbija vratiti, a Albanci u ubeđenju da je Kosovo nezavisno i naglasila da je rešenje u stvaranju atmosfere da smo zavisni jedni od drugih a ne u podgrevanju netrpeljivosti između dva naroda. Animoziteti se u Prištini pogrevaju još dok nova vlast u Srbiji i nije krenula u nastavak dijaloga umesto da se stvara atmosfera međuzavisnosti jednih od drugih, jer jedino tako možemo imati normalne uslove za život, kazala je Traković u intervjuu Tanjugu. Prema njenim rečima, dinamika pregovora sa Prištinom koja je u jednom trenutku bila na viskom nivou je usporena, pre svega zbog realnosti na terenu koja govori da ni u Beogradu ni u Prištini, a ni među Srbima na severu i jugu pokrajine ne postoji politički konsenzus o nastavku dijaloga i strategiji. "Priština nema politički konsenzus o nastavku razgovora, a sam (Hašim) Tači ne može da vodi pregovore i da bude garant implementacije dogovorenog. Isto tako, bojim se da Beograd uopšte nema pripremljenu strategiju osim nekoliko parola, koje ponekad mogu da otežaju stvari", ocenila je Trajković i dodala da u takvim uslovima nije lako voditi pregovore. Naglasivši da joj nije jasno šta je sadržaj politike nove vlasti prema Kosovu osim ideje da se postigne konsenzus i uključe Ujedinjene nacije, Trajković je ocenila da ono o čemu se zna samo dodatno zbunjuje javnost. "Šta uopšte znači konsenzus? Ja sa srpskim liderima sa severa Kosova mogu da postignem konsenzus samo oko toga da Srbija ne treba da prizna nikada Kosovo. Ali, oko sadržaja daljeg toka dijaloga mi teško da bismo mogli da se dogovorimo zato što su nam potpuno različite vizije", kazala ja Trajković. Kako je objasnila zbog svega navedenog, ona ne veruje u konsenzus ni unutar parlamenta, ni među političkim strankama, ni u SANU ili Crkvi. "Mislim da pozivanje na konsenzus više govori da ćemo se na kraju iscrpljivati u tom konsenzusu, a da nećemo imati platformu. Na kraju će ostati da oni koji vode državu sami odrede politiku kakvu misle da treba da se vodi oko Kosova", ocenila je Trajković. Ona je dodala da je u kosovskim institucijama trenutno faza previranja u vezi s liderskim pozicijama te da se stoga ni tamo ne zna kako i na koji način nastaviti dijalog. Prema njenim rečima, postoji osporavanje Ustavnog suda Kosova koji je doneo odluku da se predsednici Atifete Jahjagi produži mandat predsednika uz istovremeno odbijanje jedne od najvećih partija - DSK da učestvuje u ustavnim promenama ukoliko ona produži svoj mandat. "To znači da je njena pozicija kao predsednika za sada vrlo problematična. S druge strane, predstavnici međunarodne zajednice pokušavaju da na Kosovu naprave konsenzus, ali kosovska vlada nije stabilna i unutar Tačijeve vladajuće stranke ima previranja", navela je Trajković. Sve to, kako je precizirala, ukazuje da je neizvesno hoće li međunarodna zajednica uopšte uspeti da ujedini kosovske zvaničnike na ispunjenju cilja koji je sadržan u tome da odgovornost za razgovore sa Beogradom svi zajedno podele. Trajković nije mogla da proceni ko će na beogradskoj i prištinskoj strani voditi pregovore za koje se spekuliše da će u sledećoj fazi uključiti kosovskog premijera i predsednicu kao i srpskog premijera i predsednika. Prema njenom mišljenju, Tači se ovih dana nudi kao pregovarač da bi time dobio međunarodnu podršku i ostao na vlasti. "Mnogo je različitih motiva na Kosovu koji još nisu jasno definisani. Tako da je najrealnije, za sada, da dođe do nastavka tehničkog dela pregovora, gde bi pre svega tim iz Beograda bio promenjen da odgovara sadašnjoj vladajućoj strukturi", smatra Trajković. Ona takdoje ukazuje da bi bilo dobro da se u pregovore uključe i Srbi sa Kosova, ali ponavlja da je veoma teško postići konsenzus među njima. "Za to je potrebno mnogo zajedničkih susreta i razgovora, a mi ih, nažalost, do sada nismo imali. Do sada smo imali samo osporavanja na obe strane, što nas je vodilo odvojenim putem", rekla je Trajković. Govoreći o strategiji koju Srbije treba da zastupa na Kosovu i razlikama između shvatanja Srba sa severa i sa juga, ona je navela da problem KiM neće moći da se reši bez podške EU i SAD, a da Srbi sa severa očekuju da Rusija može da im pomogne u borbi za očuvanje pre svega severnog dela. To, po njenom mišljenju, nije realno jer su i Rusi koji su prisutni na KiM preko Kancelarije svesni neophodnosti saradnje sa Albancima. "Većina Rusa u toj Kancelariji odlično govori albanski, što znači da je i Rusiji kao velikoj sili stalo da sarađuje sa Albancima. Takođe, znamo da gasovod koji dolazi iz Rusije treba da uđe na Kosovo. Da li će on ući preko Makedonije na Kosovo ili će se Srbija i Kosovo dogovoriti? Unutar svega toga treba tražiti mnoge razloge za uzajamnu saradnju Prištine i Beograda", kazala je Trajković. Prema njenom mišljenu jedno od dobrih rešenja za kosovsko pitanje je model dve Nemačke, a prekrajenje granica može samo da bude kontraproduktivno. "Neki krugovi u Srbiji imaju projekat koji je legitiman ali sa kojim se ja ne slažem, a to je podela. Dugoročno, to je potpuno štetan projekat, jer šta bi radila Srbija koja bi u komšiluku imala projekat velike Albanije", upitala je Trajković. Kada je reč o severu Kosova, ona smatra da Srbije treba da razmišlja na način da tamo postoje važne strateške tačke kao što je jezero Gazivoda i Trepča. "Znači, imamo vode i imamo potencijal za energetiku. Imamo kosovsku stranu Kopaonika i tu je i Trepča. Tu se nalazi oko 40.000 Srba, kompaktna i teritorija i narod koja je strateški povezana sa ostatkom Srbije. To će uvek predstavljati realnost i ukoliko na mudar način vodimo politiku da se strategija okrene prvenstveno ljudima, a ne politici ili-ili možemo da razmišljamo o dobitku", ocenila je Trajković. Prema njenim rečima, najgore rešenje na KIM je odlazak Srba i ono je gore čak i od nezavisnosti i zato Beograd pre svega o tome mora da vodi računa. "Zato i Srbi južno od Ibra i oni na severu Pokrajine treba da očekuju da ih država podrži, da ostvari svoj interes na način što će očuvati, pre svega, brojčano stanje Srba i raditi na stvaranju uslova za povratak", rekla je Trajović.