Normalizacija, a ne priznanje nezavisnosti Kosmeta

Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport izjavio je da je u pregovorima Srbije sa EU i odnosu sa Prištinom bitna normalizacija, a ne priznavanje nezavisnosti Kosova.

Republika Srpska 27.12.2013 | 07:50 Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport izjavio je da je u pregovorima Srbije sa EU i odnosu sa Prištinom bitna normalizacija, a ne priznavanje nezavisnosti Kosova. "Brzina kojom ćete se kretati na evropskom putu zavisiće od napora Srbije, političke volje da se provedu reforme i kapaciteta vaše vlade da vodi pregovore. To zahteva formiranje pregovaračkog tima što je pre moguće i, u tom slučaju, cilj da uđete u EU do 2020. imao bi izgleda za uspeh", rekao je Devenport u intervjuu današnjim "Novostima". Na pitanje da li su "Kosovo i EU" i dalje dva koloseka, s obzirom na to da pregovarački okvir predviđa da normalizacija odnosa s Prištinom u velikoj meri diktira tempo integracija Srbije , Devenport je odgovorio da je jasno da će odredbe o sveobuhvatnoj normalizaciji i pravno obavezujući sporazum biti veoma važni u pregovaračkom procesu. "Ali, odluka o otvaranju pregovora je rezultat napretka koji je Srbija postigla u raznim oblastima, ne samo u dijalogu s Prištinom. Zahtev za napredak u dijalogu u velikoj meri treba tumačiti kao deo ispunjavanja kopenhaških kriterijuma za članstvo, a to je regionalna saradnja", objasnio je on. Upitan šta će biti sadržina pravno obavezujućeg sporazuma, on je odgovorio da će to biti na dve strane, da ispregovaraju i dogovore se. "Šta će sve biti sadržina sporazuma, rano je reći, ali on će sigurno morati da reflektuje sva pitanja u vezi sa sveobuhvatnom normalizacijom. Jedna od ključnih oblasti je dosledno pridržavanje dogovora Beograda i Prištine da se neće međusobno blokirati na putu ka EU", rekao je Devenport. Na pitanje da li će priznavanje Kosova biti uslov za članstvo Srbije u EU, Devenport je odgovorio da se traži sveobuhvatna normalizacija, a ne priznavanje i da je to pozicija Evropskog saveta i svih 28 država članica. On je objasnio da će poglavlje 35, kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, pokrivati primenu do sada postignutih sporazuma o carini, integrisanom upravljanju graničnim prelazima, katastru, matičnim knjigama, saradnju s Euleksom, kao i nastavak procesa sveobuhvatne normalizacije. "Premijeri (Srbije Ivica)Dačić i (Kosova Hašim) Tači su se složili da su potrebni dodatni dogovori i sporazumi u procesu normalizacije", dodao je on. Devenport smatra da je u ovom trenutku teško reći šta će biti merila za otvaranje drugih poglavlja. "Završen je skrining za tri poglavlja - 23, 24 i 32 - sada ekspertske misije Evropske komisije dolaze u Srbiju. Na osnovu toga, biće napravljen akcioni plan, zatim ćemo ga razmatrati sa srpskom vladom i onda će ti planovi i njihovo sprovođenje postaviti merila za otvaranje poglavlja", objasnio je Devenport. On smatra da bi, ako sve bude išlo po planu, i uzimajući u obzir iskustva drugih zemalja, bilo realno da se prva poglavlja otvore početkom 2015. Devenport je rekao da u EU postoji zabrinutost oko problema lažnih azilanata i pritisak da se Srbija, u saradnji sa EU, hitno angažuje na rešavanju tog pitanja. "Uveren sam da je Vlada Srbije u potpunosti svesna problema i očekujemo adekvatne korake", rekao je Devenport. On je istakao da ne postoji kontradikcija između odličnih odnosa sa Rusijom i članstva u EU. "Kada je reč o ''Južnom toku'', nekoliko članica EU takođe učestvuje u ovom važnom projektu. Brisel samo insistira da projekat bude u skladu sa zakonskom regulativom EU, s principima konkurencije, a Srbija uz to mora i da poštuje Sporazum o energetskoj zajednici, čiji je deo", rekao je Devenport. Normalizacija, a ne priznanje nezavisnosti Kosmeta Šef delegacije Evropske unije u Beogradu Majkl Devenport izjavio je da je u pregovorima Srbije sa EU i odnosu sa Prištinom bitna normalizacija, a ne priznavanje nezavisnosti Kosova. "Brzina kojom ćete se kretati na evropskom putu zavisiće od napora Srbije, političke volje da se provedu reforme i kapaciteta vaše vlade da vodi pregovore. To zahteva formiranje pregovaračkog tima što je pre moguće i, u tom slučaju, cilj da uđete u EU do 2020. imao bi izgleda za uspeh", rekao je Devenport u intervjuu današnjim "Novostima". Na pitanje da li su "Kosovo i EU" i dalje dva koloseka, s obzirom na to da pregovarački okvir predviđa da normalizacija odnosa s Prištinom u velikoj meri diktira tempo integracija Srbije , Devenport je odgovorio da je jasno da će odredbe o sveobuhvatnoj normalizaciji i pravno obavezujući sporazum biti veoma važni u pregovaračkom procesu. "Ali, odluka o otvaranju pregovora je rezultat napretka koji je Srbija postigla u raznim oblastima, ne samo u dijalogu s Prištinom. Zahtev za napredak u dijalogu u velikoj meri treba tumačiti kao deo ispunjavanja kopenhaških kriterijuma za članstvo, a to je regionalna saradnja", objasnio je on. Upitan šta će biti sadržina pravno obavezujućeg sporazuma, on je odgovorio da će to biti na dve strane, da ispregovaraju i dogovore se. "Šta će sve biti sadržina sporazuma, rano je reći, ali on će sigurno morati da reflektuje sva pitanja u vezi sa sveobuhvatnom normalizacijom. Jedna od ključnih oblasti je dosledno pridržavanje dogovora Beograda i Prištine da se neće međusobno blokirati na putu ka EU", rekao je Devenport. Na pitanje da li će priznavanje Kosova biti uslov za članstvo Srbije u EU, Devenport je odgovorio da se traži sveobuhvatna normalizacija, a ne priznavanje i da je to pozicija Evropskog saveta i svih 28 država članica. On je objasnio da će poglavlje 35, kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, pokrivati primenu do sada postignutih sporazuma o carini, integrisanom upravljanju graničnim prelazima, katastru, matičnim knjigama, saradnju s Euleksom, kao i nastavak procesa sveobuhvatne normalizacije. "Premijeri (Srbije Ivica)Dačić i (Kosova Hašim) Tači su se složili da su potrebni dodatni dogovori i sporazumi u procesu normalizacije", dodao je on. Devenport smatra da je u ovom trenutku teško reći šta će biti merila za otvaranje drugih poglavlja. "Završen je skrining za tri poglavlja - 23, 24 i 32 - sada ekspertske misije Evropske komisije dolaze u Srbiju. Na osnovu toga, biće napravljen akcioni plan, zatim ćemo ga razmatrati sa srpskom vladom i onda će ti planovi i njihovo sprovođenje postaviti merila za otvaranje poglavlja", objasnio je Devenport. On smatra da bi, ako sve bude išlo po planu, i uzimajući u obzir iskustva drugih zemalja, bilo realno da se prva poglavlja otvore početkom 2015. Devenport je rekao da u EU postoji zabrinutost oko problema lažnih azilanata i pritisak da se Srbija, u saradnji sa EU, hitno angažuje na rešavanju tog pitanja. "Uveren sam da je Vlada Srbije u potpunosti svesna problema i očekujemo adekvatne korake", rekao je Devenport. On je istakao da ne postoji kontradikcija između odličnih odnosa sa Rusijom i članstva u EU. "Kada je reč o ''Južnom toku'', nekoliko članica EU takođe učestvuje u ovom važnom projektu. Brisel samo insistira da projekat bude u skladu sa zakonskom regulativom EU, s principima konkurencije, a Srbija uz to mora i da poštuje Sporazum o energetskoj zajednici, čiji je deo", rekao je Devenport.