Nismo prodali Srbe, ali nismo mogli protiv Nijemaca

Helmut Kol je insistirao da Hrvatska prva od svih republika SFRJ dobije nezavisnost.

Republika Srpska 12.12.2013 | 12:35 Helmut Kol je insistirao da Hrvatska prva od svih republika SFRJ dobije nezavisnost. U toku bombardovanja Žak Širak je mrzeo ljude na vlasti u Srbiji, rekao u intervjuu za "Politiku" Roland Dima, bivši šef francuske diplomatije. Britko pamćenje služi ga u devedeset prvoj godini. Um je pola veka oštrio životom u politici i advokaturi. S jedne strane, kao šef diplomatije u vreme francuskog predsednika Fransoa Miterana čiji je bio blizak prijatelj, a s druge strane kao advokat slikara Pabla Pikasa, čiji je čovek od poverenja bio. U oba slučaja Rolan Dima posvedočio je kako se krčmilo nasledstvo - kako advokati dele bogatstvo naslednicima, a političari krčme Jugoslaviju. Deca zakonski priznata i nepriznata, žene i unučad raskrčmili su bogatu Pikasovu zaostavštinu tako što su izvlačili papiriće na kojima su bila ispisana imena Pikasovih dela svrstana u umetničke pravce. "Sledovalo im je ono što izvuku. Nisu se slagali oko podele nasleđa pa je na kraju ovako ugovoreno. Niko nije smeo da se buni. A govorio sam mu da sačini testament. Odbio je. 'Nipošto', vikao je. 'Neću živ da se delim'." Molio je tada Dima Pikasa da ovlasti nekoga ko će podeliti imovinu kada ga ne bude. "Nikako moja žena. Nipošto moj frizer. Niko osim tebe", uperio je prstom tada Pikaso u njega dok su sedeli na klupici ispred male kuće na jugu Francuske. Nedavno ste izjavili da je Slobodan Milošević Miteranu svojevremeno rekao "nikako sa Nemcima", uslovljavajući ga da u evropskim vojnim snagama, o čijem se dolasku u bivšu Jugoslaviju govorilo kao o mogućem rešenju krize u SFRJ, ne bude Nemaca. To je za javnost u Srbiji nova informacija. Hoće li se to pojaviti u francuskim arhivama, kada se obelodane detalji zatvorenih pregovora, ili su to vaša sećanja? Jeste moje jasno sećanje, ali je to i poznato. To se zna! Biće i u arhivama jednog dana. Ta Miloševićeva izjava bila je tada toliko velika. Francuzima je bilo jako neprijatno tada jer su bili u dobrim odnosima sa Nemcima. Ja sam im ovo i preneo, ali rekli su "Ne dolazi u obzir". Protiv Pikasove volje niste mogli. Nije se moglo ni protiv Nemaca? Hans Ditrih Genšer je tada bio ministar spoljnih poslova. Bio je izričito protiv. Miteran je tada rekao: "Ne možemo preko Nemaca." U vreme izbijanja krize nama u Srbiji se činilo da je Nemačka srdačno i hrabro podržavala Hrvatsku i Sloveniju, a posle i BiH. Izgledalo je da su Francuska i Engleska, saveznice Jugoslavije u svetskim ratovima, popustile pred Nemcima i dozvolile im da na brzinu isposluju nezavisnost Slovenije i Hrvatske bez garancija za srpsku i druge manjine. Istina je da su Nemci pomagali nezavisnost Hrvatske. Helmut Kol je zapravo tu bio glavni. Ne Genšer, već Kol. Bio je naklonjen Hrvatskoj zbog svojih izbora u Bavarskoj gde mu trebala većina. Katolička Bavarska je naginjala na stranu Hrvatske, a mi smo hteli zajedničku evropsku politiku. "Hajde da se dogovorimo da nezavisnost svih republika SFRJ proglasimo istog trenutka", sinulo je tada Genšeru. "Bože sačuvaj", rekao je Kol. "Hrvatska će biti prva. Pre Božića." Ja sam mu to jako zamerio. Hrvatska je proglašena nezavisnom, ali uz veliku pomoć Katoličke crkve i hrvatskih biskupa. Francuska je popustila? Jesu li to Srbi prodati? Francuska je bila protiv brze nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, ali je popustila u Mastrihtu 1991. godine, u zamenu za nemački ustupak oko zajedničke spoljne politike? Ne. Nije. Nismo popustili. Miteran je insistirao da moramo da pomognemo Srbiju i tražio je da Milošević dođe u Francusku. Dugo sam pričao sa Miloševićem. Nikada se nije desilo da predsednik jedne države dođe tako kod ministra spoljnih poslova. U toku večeri je došao Miteran i razgovarali smo do dva ujutro. Milošević je prihvatio da pošalje delegaciju u Njujork zarad mira. Mesec kasnije počele su ratne čarke, a potom rat. Nas je opozicija žestoko prozivala pod parolom "Miteran je prosrpski", u negativnom kontekstu. Srbi su bili iznenađeni slabim otporom građana Francuske za vreme NATO bombardovanja 1999. godine. Zašto su, apsurda li, glasniji bili građani Nemačke i Velike Britanije? Bilo je tekstova u našoj štampi protiv NATO bombardovanja. Ali jeste. U pravu ste. Nije bilo nekih velikih pokreta otpora. Ali, ja i socijalisti nismo imali vlast. Žak Širak je tada vodio Francusku. On je, znate, malo ratnički raspoložen i hteo je da bude ispred saveznika. A meni je zamerano što sam uvek tražio da se stvara mir. Primera radi, sa (palestinskim vođom) Jaserom Arafatom. Bio sam za to da se sa njim razgovara. Sredio sam kod Miterana da primi Arafata i da razgovaraju u cilju stvaranja mira. Složio se, kao što je bio i protiv eksplozije Jugoslavije. Bio je protiv, ali raskrčmiše političari SFRJ kao advokati Pikasovo nasleđe. Kakav smo mi to „papirić" izvukli? Nemoguće je bilo održati Jugoslaviju, ali je to trebalo rešiti u miru. Zato smo i zvali Miloševića da se sa njim priča, jer je bio jako tvrd u pregovorima. Širak je ipak vodio drugu politiku. Šakom o sto. Idemo u rat ako nas ne slušaju. I desilo se šta se desilo. Za Širaka kažu da je zaslužan što nisu bombardovani mostovi u Beogradu. Francuska vlada je rekla da on lično nije dao da se nađu na spisku ciljeva NATO? Moguće je. Čuo sam da Širak nipošto nije dao da se ruši Brankov most. Čak je hteo da pošalje francuske trupe da zauzmu most. Ali nije mu smetalo stradanje mostova u Novom Sadu. Šta su mu oni skrivili? Zašto tamo nije poslao francuske trupe? Pa ko zna. Verovatno da pokaže Srbima da treba da kleknu i da se predaju. Mrzeo je ljude na vlasti u Srbiji. Mislite li da je Gavrilo Princip borac za slobodu ili terorista? Da li su njime, kao kičicom, crtali naš portret? Njegova akcija bila je terorističkog karaktera. Protiv vlasti, kakva god da je. Ali šta je sa motivom? To vas pitam jer se objavljuju nove knjige u kojima se tvrdi da je Mlada Bosna bila pandan današnjoj Al Kaidi? Motiv jeste bio oslobođenje. Ali šta je atentat?