Banjaluka slabo “raste”

Popis 2013.

Republika Srpska 25.11.2013 | 08:24 Popis 2013. Šta pokazuju preliminarni rezultati i kakva je demografska slika u RS (1): Grad na Vrbasu danas ima svega četiri hiljade stanovnika više nego pre 22 godine. Rezultati popisa stanovnika u Banjaluci nisu bili na listi nijedne od brojnih sportskih kladionica. A da jesu, sigurno je, mnogi bi prognozeri popadali sa pogrešnom procenom. Kada su popisivači okončali dvonedeljni inventar stanovnika najvećeg grada u Republici Srpskoj, prema preliminarnoj listi, izbrojali su 199.191 Banjalučanina. Sa gradskog i seoskog područja. Prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva u bivšoj državi, pre 22 godine, Banjaluka je brojala 195.626 žitelja. Ako se preliminarni proglase i konačnim rezultatima, biće da je za više od dve decenije grad narastao za svega 3.500 stanovnika. - Procenjujem da u Banjaluci danas živi oko 250.000 stanovnika, a verovatno i više - rekao je svojevremeno povodom Dana grada u intervjuu za „Večernje novosti“, sada već bivši gradonačelnik Banjaluke Dragoljub Davidović. Dve godine posle ovog razgovora ispostavilo se da je gradonačelnik promašio za nekoliko desetina hiljada. Kako bi tek prošli obični kladioničari. Za Banjaluku važi da je u istoriji imala više demografskih udara i naglog povećanja broja stanovnika. Jedan od najvećih dogodio se pre četiri decenije, kada je Banjaluku pogodio razorni zemljotres. Zahvaljujući solidarnosti i pomoći cele bivše zemlje privreda i objekti su za kratko vreme sanirani, a sredinom 70-ih izgrađena su i predata na korišćenje nova naselja poput Borika, Starčevice, Nove varoši, Čaira i drugih. Samo u navedenim naseljima bilo je na desetine hiljada novih stanova. Budući da se popis stanovnika obavljao posle jedne decenije Banjaluka je stalno beležila porast stanovništva. Taj trend je bio aktuelan sve do poslednjeg popisa uoči ratne kataklizme i raspada Jugoslavije. A onda je krvavi sukob u BiH učinio svoje. Migracija stanovništva je dobila neslućene razmere. - Došlo je do velikog pomeranja ljudi, znatan broj nesrpskog stanovništva je napustio Banjaluku i otišao u inostranstvo. Njima su stanovi i kuće vraćeni, ali se u najvećem broju nisu vratili i njihovi vlasnici. Mnogi su se u drugim, pretežno skandinavskim, državama snašli, zaposlili i obezbedili solidnu egzisteniciju. Većina predratnih Banjalučana koji su otišli više se nikada neće vratiti jer je pristigla i druga generacija - smatra analitičar Srđan Krsmanović. Za univerzitetskog profesora dr Miodraga Živanovića popisni rezultati stanovništva u Banjaluci nisu veliko iznenađenje. - U pripremi za popis bilo je jasno da ćemo dobiti ove efekte. Kreatori tih kampanja, a to su politički lideri, u centar pažnje su stavljali naciju i jezik. Ne verujem da će kontrolni popisi nešto bitnije promeniti. Rezultat će, što se Banjaluke, ali i ostalih mesta tiče, ostati isti, ako ne još porazniji - misli dr Živanović.