Banjaluka: Većinu budžeta potroše na plate

Grad Banjaluka je za rad Gradske razvojne agencije Banjaluka poslednjim rebalansom budžeta planirao iznos od 863.

Republika Srpska 19.11.2013 | 16:00 Grad Banjaluka je za rad Gradske razvojne agencije Banjaluka poslednjim rebalansom budžeta planirao iznos od 863.700 KM, od čega čak 647.500 KM, odnosno 74,9 odsto, odlazi na lična primanja zaposlenih u ovoj agenciji! U pomenutoj agenciji, kako nam je potvrdio sam direktor Nenad Račić, trenutno je zaposleno svega 19 radnika, pa nije teško izračunati koliko se, gledajući sa novčane strane, izdvaja za rad zaposlenih. Ni prvobitan plan gradskih vlasti kada je formiranje budžeta u pitanju, nije bio ništa bolji, a o tome svedoči podatak da je tada ovoj agenciji za njen rad planirano da se dodeli čak 982.700 KM, od čega je za lična primanja radnika planirana simbolična suma od 728.500 KM. Ipak, gradska vlast svesna vremena krize prvim rebalansom budžeta, usvojenim u julu ove godine, odlučila je da se ukupan iznos umanji za čitavih 53.000 KM, a lična primanja za 11.000 KM. Na red je, u međuvremenu, došao i drugi rebalans budžeta, koji je nedavno bio na javnoj raspravi, a njegovo usvajanje očekuje se 28. novembra ove godine. Upravo tim rebalansom, Gradskoj razvojnoj agenciji sredstva su opet umanjena, pa se došlo do konačne cifre, ali prema kojoj se na lična primanja ipak izdvaja gotovo 75 odsto novca od ukupne planirane sume. Nenad Račić ipak naglašava da nije sve tako crno-belo i da cifre koje se vide u budžetu ne oslikavaju rad Gradske razvojne agencije. On dodaje da je prvobitni budžet krojen jednoobrazno, jer se malo novca izdvojilo za realizaciju projekata i da će to biti ispravljeno u naredom periodu. “Mogu da kažem da slede znatna sredstva za ulaganje. Gradska razvojna agencija, iako vi želite da kažete da nema svrhu postojanja, jeste neprofitna organizacija koja radi na velikom broju projekata i domaćih i stranih” - kaže Račić. On naglašava da je nedavno potpisan ugovor sa gradonačelnikom Slobodanom Gavranovićem o ustupanju na upravljanje i održavanje imovine kupljene od "Unis-valjaonice" za potrebe Tehnološkog biznis-parka i da se do Nove godine očekuje 4-5 velikih investitora, sistematizacija radnih mesta i nova zapošljavanja. “Ne mogu vam sada napamet nabrojati sve projekte koje smo ove godine uradili, ali kada se dublje pogleda videćete da je svrha postojanja agencije opravdana. Imamo četiri klastera, garantni fond, centar za mali biznis, radimo na edukaciji, tu je logistički centar, projekat solarnog krova, a od 19 zaposlenih, njih pet radi velike međunarodne projekte. Mi naš rad možemo potkrepiti činjenicama”, naglašava Račić. Odbornik PDP-a Marinko Umičević kaže da Gradska razvojna agencija služi samoj sebi. Svrha njenog postojanja je, dodaje on, da bi zaposleni mogli da primaju plate, troše telefon firme, voze službene automobile... Da se sutra ugasi, ovakva kakva je, niko ne bi primetio. “Oni treba da budu servis koji traži investitore, dovlači novac u grad i stimuliše zapošljavanje, da od nje ima korist celo društvo. A oni pišu projekte koji su smešni. Zamislite, oni su napisali projekat gradnje motela i hotela na Manjači, a tamo nema ni vode, ni struje, ni poštenih puteva. I oni koji imaju tu sreću da imaju struju, izgube je sa prvim jačim vetrom. A ovi bi tu gradili hotele. Cirkus. Odgovorno kao građanin, privrednik i odbornik tvrdim da je postojanje agencije čista smijurija. A najveća smijurija je dodeljivanje agenciji Tehnološkog biznis-parka na upravljanje. To kad sam čuo, naježio sam se. A ono što je žalosno je što oni nisu jedini takvi, rame uz rame idu za njima i JU "Banski dvor", Centar za socijalni rad, Centar za razvoj i unapređenje sela, itd.” - kaže Umičević. Drugim nacrtom rebalansa budžeta koji će biti razmatran na 14. sednici Skupštine grada 28. novembra za ovu agenciju je pored 647.500 KM za lična primanja zaposlenih planiran i iznos od 216.200 KM koji odlazi na sledeće stavke: zakup 10.200 KM, utrošak energije, komunalnih, komunikacijskih i transportnih usluga 45.000 KM, režijski materijal 20.000 KM, tekuće održavanje 15.000 KM, putovanja i smeštaj 15.000 KM, stručne usluge 32.000 KM, izrada studija, elaborata i projektne dokumentacije 23.000 KM, grantovi 6.000 KM, izdaci za proizvedenu stalnu imovinu 5.000 KM, kao i ostali nepomenuti rashodi 45.000 KM.