Prodali kuću da podignu manastir

Jadranka i Ivan Mitrović danas žive u pre mnogo decenija napuštenom, i više nego skromnom, kućerku, tek nekoliko desetina metara udaljenom od novih temelja manastira Bešenovo.

Republika Srpska 12.11.2013 | 11:08 Jadranka i Ivan Mitrović danas žive u pre mnogo decenija napuštenom, i više nego skromnom, kućerku, tek nekoliko desetina metara udaljenom od novih temelja manastira Bešenovo. Tu su se uselili uz blagoslov Njegovog preosveštenstva episkopa sremskog Vasilija pošto su, prethodno, za 20.000 evra, prodali porodičnu kuću u Rumi i sav taj novac, ne kolebajući se, priložili za obnovu manastira do temelja srušenog u Drugom svetskom ratu i neposredno posle njega. - Vera je, oduvek, duboko, bila ukorenjena u mojoj porodici, a to je, celim bićem, prihvatila i Jadranka - objašnjava Ivan put do ove odluke. - Godinama smo obilazili naše manastire i, tako, 1998. stigli i u Vitovnicu kod Požarevca. Tu nam je naš potonji duhovnik, otac Tadej, bez bilo kakvog dodatnog objašnjenja, rekao da nas, zapravo, čeka manastir Bešenovo i tako nam označio put kojim nam valja ići. Odmah posle toga su, razume se, otišli na padine Fruške gore i zatekli - golu ledinu. Korov je već bio sasvim sakrio temelje nekadašnje svetinje, a naznaka obnove nije bilo ni od kuda. Posle nekoliko neuspešnih pokušaja, ona će ozbiljnije početi tek 2012. godine, kada će se njih dvoje, nikad ne zaboravivši pouku oca Tadeja, odreći i doma u Rumi, i novca koji su za njega dobili i sasvim preseliti na padine Fruške gore. - Između materijalnog koje je, nažalost, postalo toliko važno, ali koje je kratkotrajno, i duhovnog koje je, jedino, večno, mi nikada nismo imali dilemu - vele, na novim temeljima manastira koje obasjavaju za novembar gotovo nestvarno topli sunčevi zraci. Temelji su, inače, izliveni pre otprilike mesec dana, a prilikom osvećenja u njih je, po drevnom običaju, pohranjena i gramata sa imenima Jadranke i Ivana, kao glavnih ktitora. To ih, kažu, samo dodatno obavezuje da uz manastir ostanu sve dok se on, konačno, ponovo ne uzdigne do neba svete Fruške gore i tako će i biti. A potpuno odricanje od ovozemaljskog i primanje monaškog postriga vide kao logičan nastavak, i cilj, svojih života. - Bog će, kao i o svemu drugom, odlučiti i o tome - kažu smireno i smerno. - Ne, nismo mi sada iskušenici, mada u kuću, u dubokoj molitvi, već sada živimo monaški. Znak da je za to došlo vreme će nam biti poslat i mi ga, s radošću, iščekujemo. Mitrovići imaju troje dece, Branku, Petra i Tamaru, i troje unučadi, Viktoriju, Viktora i Atinu. Na putu je i četvrto, devojčica za koju se Ivan nada da će se zvati Milica. Tamara se, u međuvremenu, zamonašila i sada je sestra Jelisaveta u manastiru Kalenić. Svi su, vele, bez rezerve podržali njihovu odluku da ostatak svojih života posvete obnovi Bešenova. Mitrovići su za Bešenovo prvi put čuli 1998. u Vitovnici. Tek nekoliko godina docnije su, međutim, čitajući oskudnu literaturu o manastiru, saznali da su se u njemu, još u 16. veku, bežeći ispred Turaka, sklonili monasi upravo iz Vitovnice. - I to nas je uverilo da, u vremenu, postoji samo jedna pouzdana, i večna, mapa, ona nebeska - kažu uglas njih dvoje.