Posmrtni ostaci srpske heroine u Aleji zaslužnih

Kako je naglasio, reč je o srpskoj heroni koja je jedinstvena, ne samo u našem svetu i vremenu, nego i antičkom zbog hrabrosti i rodoljublja koje je pokazala, ali to se moglo i očekviati od Milunke, rođene na tlu Nemanjića.

Republika Srpska 11.11.2013 | 07:51 Kako je naglasio, reč je o srpskoj heroni koja je jedinstvena, ne samo u našem svetu i vremenu, nego i antičkom zbog hrabrosti i rodoljublja koje je pokazala, ali to se moglo i očekviati od Milunke, rođene na tlu Nemanjića. "Niko nije tako shvatio ili malo je onih koji su tako shvatili odnos prema otačestvu, veri i svemu onome što se srpski zove", ukazao je patrijarh. Stražu pored kovčega sa posmrtnim ostacima ispred crkve Svetog Nikole čuvala je Garda Vojske Srbije i predstavnici društava za negovanje tradicije. Milunka Savić, srpska Jovanka Orleanka, učestvovala je u dva balkanska i Prvom svetskom ratu i nosilac je vojne zlatne Karađorđeve zvezde sa mačevima, zlatne medalje za hrabrost "Miloš Obilić", Legije časti IV stepena, Legije časti V stepena, fransuskog Ratnog krsta i spomenica ( Albanska spomenica i spomenica Solunskog fronta 1915 -1965). Rođena je krajem 19. veka u selu Koprivnica, nedaleko od Raške, a učestvovala je u balkanskim ratovima pod imenom Milun Savić, šišala se i povijala grudi kako se ne bi otkrilo da je žena, ali Milunkina "tajna" otkrivena je pošto je u Bregalničkoj bici (1913) ranjena u grudi. U Prvom svetskom ratu bila je deo čuvenog "Gvozdenog puka", najelitnijeg Drugog puka srpske vojske "Knjaz Mihailo". U jesen 1915. godine Milunka je, u Makedoniji, teško ranjena u glavu i tako povređena povlačila se preko Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka vratila se na Solunski front gde je učestvovala u bitkama koje srpska vojska vodi na leto i jesen 1916. godine. Posle rata, heroina Velikog rata radila je u Bosni i Hercegovini kao kuvarica, bolničarka, kontrolor u fabrici vojnih uniformi. Posle urgencija saboraca, 1929. godine se zaposlila kao čistačica u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najveći deo radnog veka. Umrla je 5. oktobra 1973. godine. Posmrtni ostaci Milunke Savić u Aleju velikana preneti su iz porodične grobnice, na inicijativu Istorijskog muzeja Srbije, i uz pomoć njenih potomaka, grada Beograda, Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, SPC, Ministarstva odbrane, i pod pokroviteljstvom predsednika Srbije. Nedavno je snimljen i premijerno prikazan dokumentarno-igrani film "Milunka Savić - heroina velikog rata".