Srbima kratak fitilj kao okidač

Svađe sa tragičnim posledicama izbijaju u sekundi - prag tolerancije opasno pao, upozoravaju psiholozi.

Republika Srpska 10.11.2013 | 12:55 Svađe sa tragičnim posledicama izbijaju u sekundi - prag tolerancije opasno pao, upozoravaju psiholozi. Za nagomilani bes i nezadovoljstvo krivci ekonomsko posrnuće i neizvesnost . Psiholozi tumače da su nam nagomilani stres, frustracije i nezadovoljstvo snizili prag tolerancije, pa svakog dana eksplodira na desetine takvih tempiranih bombi. Samo one najdrastičnije stižu u dnevne listove i etar. Hod po ivici egzistencije, preduga neizvesnost za svaki naredni dan, ekonomsko pa i moralno i duhovno posrnuće, bez dileme krivci su što smo toliko besni, toliko ojađeni, toliko nezadovoljni i nesrećni. Stručnjaci smatraju i da je važan faktor što smo izgubili veru u institucije, nemamo osećaj da će nas iko zaštititi, da smo sigurni. Prema rečima doc. dr Milana Milića, psihijatra i psihoterapeuta, u poslednjih nekoliko godina prag tolerancije na frustraciju evidentno opada. - Ljudi reaguju češće impulsivno, nasilno, bez dovoljno razmišljanja o posledicama, jer izgleda da im više nije dovoljno stalo - kaže dr Milić. - Predugo živimo u lažnoj nadi da će dogodine biti bolje, te hronični, „maligni“ stres uzima polako svoj danak, što u tom strpljenju koje se potrošilo, što u češćim psihičkim i psihosomatskim problemima. I ekonomska nesigurnost, ali više debakl institucija sistema, čine da ljudi „uzimaju stvar u svoje ruke“. Upravo to da se u zaštiti svoje bezbednosti uzdamo uglavnom u sebe, pokazalo je i poslednje istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, od pre desetak dana. Svaki drugi Srbin ne oseća se bezbedno u zemlji u kojoj živi. - Dok pet odsto ispitanika ne veruje nikome, 18 odsto veruje prijateljima i komšiluku, a policiji tek 19 odsto, čak 55 odsto se oslanja samo na sebe same - rezultat je istraživanja BCBP. - Na pitanje koja institucija najviše utiče na osećaj bezbednosti, čak 54 odsto je odgovorilo - nijedna. U policiju se uzda 39 odsto ispitanika, a u vojsku - tri odsto. Najveća pretnja lokalnoj bezbednosti su pljačke i nasilje, po 27 odsto se izjasnilo za ove dve stavke, a 23 odsto su to videle u saobraćajnim nezgodama. - Uređena društva uživaju autoritet onoga ko će rešiti problem, dok kod nas i u sličnim društvima to nije slučaj - kaže dr Milić. - Država se nije uspela nametnuti kao garant bezbednosti, vladavine prava, smislenog sistema vrednosti, te ljudi neretko dolaze u situacije iz kojih nemaju izlaz i posežu za ekstremnim rešenjima. Naravno da ona ne rešavaju problem, nego ga usložnjavaju, no u bezizlazu i udarac glavom u zid je neki pokret. Kako naš sagovornik kaže, upravo ovakva društvena klima potencira sve one osobe koje imaju sklonost nasilnim reakcijama da aktiviraju taj svoj potencijal. Frustracije rastu i jer nam je nametnut zahtev za sve veću potrošnju, a kupovna moć nam je sve manja. - Nema spasa bez pravne države - kaže dr Milić. - Utvrđivanje pravne države je neophodno, bez njega nikakve psihološke mere neće pomoći. A što se tiče neke vrste pomoći i samopomoći, mislim da je potrebno više edukativnih emisija na temu izlaska na kraj sa frustracijom i kontrolom agresivnosti, više pedagogije, a manje preobimnih programa u školama, veća dostupnost psiholoških savetovališta u državnom zdravstvu. - Razvoj novog, ultrapotrošačkog vremena, gde se najintenzivniji život sve više događa u tržnim centrima, doveo je do posebne frustracije u onim delovima sveta koji su na pola puta kao mi - niti smo bogati da u tome možemo adekvatno participirati, niti smo dovoljno siromašni da nas to ne golica - tvrdi dr Milić. - Zato je materijalni momenat stalno prisutni zakulisni izvor napetosti.