Bondstil sagrađen na njivama protjeranih Srba

Američka vojna baza "Bondstil" na Kosovu sagrađena je na dve i po hiljade hektara njiva koje su pripadale proteranim Srbima koji ni posle 14 godina ne mogu da povrate svoje zemljište.

Republika Srpska 26.10.2013 | 08:46 Američka vojna baza "Bondstil" na Kosovu sagrađena je na dve i po hiljade hektara njiva koje su pripadale proteranim Srbima koji ni posle 14 godina ne mogu da povrate svoje zemljište. Najveća vojna baza SAD izgrađena posle vijetnamskog rata, ‘”Bondstil” na Kosovu i Metohiji, nalazi se u selu Sojevo kod Uroševca, na šestom kilometru puta prema Gnjilanu. Selo Sojevo je do Nato agresije na bilo mešovito, naseljeno i Srbima i Albancima, a danas se ovde na skoro dve i po hiljade hektara srpskih privatnih njiva nalazi utvrđenje koje su sami američki marinci prozvali „Diznilend na Balkanu“. O tome koliko je bio grandiozan ovaj uzurpatorski poduhvat dovoljno govori podatak da je u okviru „Bondstila” izgrađeno 25 kilometara puteva, više od 300 stambenih zgrada, helikopterski hangari, heliodrom, sportske hale i tereni, tržni centar. Srbi iz Uroševca, koji su posle Nato bombardovanja 1999. godine proterani iz svojih domova, a na čijim je imanjima je sagrađena ova vojna baza ni 14 godina posle početka američke okupacije Kosova i Metohije ne mogu da se vrate na svoju zemlju, niti da saznaju ko je gotovo besplatno ustupio Amerikancima njihova imanja. Teritorija za „Bondstil” je zauzeta odmah po ulasku američke vojske na Kosovo u junu 1999. godine. Srbi koji poseduju kompletnu dokumentaciju da su vlasnici imanja i imaju tapije na svoju zemlju, o ovoj otimačini su odmah obavestili Ujedinjene nacije, Unmik, ambasadu SAD u Beogradu i Prištini, Vladu Srbije i ostale nadležne. Njihova nekada plodna zemlja je pretvorena u pustinju, na kojoj su izgrađeni američki vojni objekti, a većini niko nije plaćao nadoknadu. U „Bondstilu” su Srbima u početku govorili kako su mislili da je u pitanju državna imovina, a ne privatna, zatim su obećavali da će se potraživanja vlasnika rešiti između država (?!?), da će im neko plaćati pristojnu kiriju, ali su to sve ipak bile samo prazne priče u koje Srbi nisu poverovali. Zato su pre nekoliko godina rešili da pravdu potraže u Međunarodnom sudu u Strazburu, ali odgovor ni odatle nisu dobili. Ovi Srbi su još dodatno ogorčeni jer iza njih kao vlasnika otetog privatnog zemljišta na Kosovu i Metohiji nije stala ni jedna dosadašnja Vlada Srbije. Amerikanci su sagradili još jednu bazu kod Dragaša koja, samo manja po površini, u pravnom smislu ne predstavlja ništa blaži prestup od “Bondstila”, jer je i ona sagrađena na otetim privatnim imanjima proteranih Srba sa Kosova, a kojima je Kfor svojevremeno dao krajnje nepristojnu ponudu za godišnju naknadu od 15 euro-centi za kvadrat plodnih oranica, i to bez prava žalbe i eventualnog neslaganja sa ovako bezobraznim i siledžijskim potezom.