Izborna borba, Merkelova vodi

Izborna borba u Nemačkoj postaje sve žešća i vladajuća, demohrišćansko-liberalna koalicija na čelu s kancelarom Angelom Merkel ima za "dlaku" prednost nad opozcijom, koju čine socijaldemokrati, zeleni i levica, pokazuje poslednja anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja "Forsa".

Republika Srpska 14.08.2013 | 14:38 Izborna borba u Nemačkoj postaje sve žešća i vladajuća, demohrišćansko-liberalna koalicija na čelu s kancelarom Angelom Merkel ima za "dlaku" prednost nad opozcijom, koju čine socijaldemokrati, zeleni i levica, pokazuje poslednja anketa Instituta za istraživanje javnog mnjenja "Forsa". Za demohrišćane kancelara Merkel glasalo bi 40 odsto Nemaca, a za liberale, šefa diplomatije Gvide Vestervela pet odsto, tako da bi ovaj blok raspolagao sa 45 odsto glasova, dok bi na drugoj strani Socijaldemokratska partija (SPD) dobila standardnih 23 odsto glasova, a Zeleni 13 odsto, odnosno, zajedno 36 odsto, ali bi, iako isključuju mogućnost saradnje sa partijom Levica čija se popularnost popela već na osam odsto, opozicija ukupno osvojila 44 odsto- samo procenat manje od vladajuće koalicije. I ankete i političke analize pokazuju da je Merkelova neprikosnoveni favorit za kancelara i da bi nju, na tom mestu, želeli ne samo njeni demohrišćani već čak i njeni politički neistomišljenici, birači koji tradicionalno glasaju za partiju Zeleni, na čijem čelu je nekada stajao bivši šef nemačke diplomatije Joška Fišer. Čak skoro polovina "zelenih birača", tačno njih 45 odsto bi, uprkos koalicionom dogovoru sa SPD, želelo da Merkelova ponovo bude na čelu nemačke vlade, pokazuje ova anketa, koju su danas objavili mediji. Pošto ankete pokazuju da Merkel i Vestervele zajedno, izgleda, neće imati dovoljno glasova za formiranje vlade, u javnosti se sve češće špekuliše o tome da bi Zeleni, premda oni to zvanično isključuju, mogli da "pretrče" sa svojih 13 -14 odsto glasova na stranu Merkelove i tako formiraju "crno-zelenu" vladu. U sopstvenim redovima demohrišćana, Merkelovu podržava čak 92 odsto njenih tradicionalnih birača, što je najviše do sada. Merkelova uživa popularnost i među svojim koalicionim partnerima liberalima - partiji, na čijem čelu je nemački vicekancelar Filip Resper, koju je do nedavno vodio Vestervele, a kojoj je pečat dao bivši šef nemačke diplomatije Hans-Ditrih Genšer. Odatle za Merkelovu stiže podrška od 73 odsto tradicionalnih birača liberala. Kada bi Nemci, međutim, direktno mogli da biraju kancelara, Merkelova i dalje ima blagu prednost ispred svog glavnog protivkandidata Pera Štajnbrika iz SPD-a. Za nju bi, prema ovoj anketi "Forse" glasalo 54 odsto Nemaca, nešto manje nego u prošloj anketi, a za Štajnbrika 23 odsto Nemaca, dva procenta više nego prošle sedmice. Nemačkoj ostaje nešto više od jednog meseca do izbora 22. septembra kada će više od 60 miliona birača s pravom glasa odlučivati o političkoj realnosti u narednom četvorogodišnjem mandatu. Centralna zemlja Evropske unije je, od Alpa do Baltika, u šarenilu predizbornih plakata nemačkih partija, koje obećavaju, prognoziraju, idealizuju, ali i napadaju druge. I dok su se demohrišćani, kancelara Merkelove odlučili za kombinaciju poruka o blagostanju i porodici, odnosno, o četiri teme-finansije, privreda, porodica i razvoj, što smatraju jakom polaznom tačkom za "trku", dotle se SPD, između ostalog, odlučila i za Merkelovu-pa zaradila kritike eksperata. "Merkelovu staviti na plakat, kako bi se agitovalo za sopstvenu političku poziciju, jedna je prilično glupa ideja", kažu stručnjaci. SPD se u izbornoj kampanji, između ostalog, odlučila za plakate na kojima se vidi Merkelova kako pretura po svojoj crvenoj tašni, a ispod piše "privatna sfera-nepoznat teren za Merkelovu", što, kako kritikuje i Štefan Vahtel iz frankfurtske agencije "Exoert Exsekutive", niko živi ne razume. "Osim toga, žene ''kopaju'' po svojim tašnama i to je stereotip, koji skoro da ima nivo muškog vica", smatra ovaj ekspert za promociju i javno predstavljanje ličnosti. Nemačka se nalazi pred izborima, a političke partije koriste svaku priliku da svoje političke neistomišljenike kritikuju i ocrne, a Merkelova se naročito nalazi na udaru opozicije zbog američke afere prisluškivanja Nemaca, koja joj, ipak, pokazuju ankete, do sada nije vidno i suštinski naškodila. Ko će i u narednom četvorogodišnjem mandatu vladati Nemačkom, otvoreno je pitanje i špekulacije su od mogućnosti nastavka demohrišćansko -liberalne koalicije, do stvaranja vlade "velike koalicije" između demohrišćana i SPD, koju je Merkelova već jednom vodila, do "pretrčavanja" malih partija na stranu "neprirodnih" političkih saveznika.