Keljmendi na minimalcu

Naser Keljmendi je s prosečnom platom od 360 KM, što je minimalac u BiH, i preduzećima koja posluju s gubitkom u Sarajevu, stekao imovinu vrednu šest miliona KM, navodi se u danas objavljenom tekstu Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) o Keljmendiju, koga policija opisuje kao vođu moćne kriminalne organizacije i narko-bosa.

Republika Srpska 06.08.2013 | 20:25 Naser Keljmendi je s prosečnom platom od 360 KM, što je minimalac u BiH, i preduzećima koja posluju s gubitkom u Sarajevu, stekao imovinu vrednu šest miliona KM, navodi se u danas objavljenom tekstu Centra za istraživačko novinarstvo (CIN) o Keljmendiju, koga policija opisuje kao vođu moćne kriminalne organizacije i narko-bosa.Keljmendi je proletos uhapšen u Prištini na osnovu poternice Interpola BiH, koja je u maju podnela zahtev za izručenje Keljmendija. Njegov advokat tvrdi da neće biti izručen, a u Državnom tužilaštvu BiH kažu da se kosovske vlasti do sada nisu izjasnile o ovom zahtevu. Prema istraživanju CIN, kako prenose bosanski mediji, Keljmendi je u poslednjih šest godina prijavljen da je zaposlen u Hotelu Casa Grande na Ilidži, čiji je vlasnik, s prosečnim mesečnim primanjima od oko 360 KM. Njegova plata je u rangu minimalne plate u BiH u tom periodu. Navodi se da je Keljmendi u Sarajevo doselio 1988. godine. Napustio ga je zbog rata, ali se ponovo vratio 1998. godine, kada je dobio i BiH državljanstvo. Do 2006. godine nije plaćao porez na lična primanja u Federaciji BiH, a u tom periodu njegova imovina je značajno uvećana. Od 1999. do 2009. godine kupio je nekretnine u Sarajevu za skoro 1,7 miliona KM. Uz to, njegova fabrika sladoleda Adolado je procenjena na približno 4,3 miliona KM. Keljmendijev hotel, četiri kuće i stan su po nalogu Suda BiH blokirani u junu. Pod blokadom se ne nalazi njegova fabrika sladoleda u Hadžićima kod Sarajeva, jer je uknjižena kao imovina preduzeća koje je osnovao Naserov polubrat Bećir Kejlmendi. U zahjevu za blokadu Tužilaštvo BiH je navelo da je Keljmendi imovinu stekao novcem od prodaje droge. On je u maju uhapšen u Prištini, a Tužilaštvo BiH je Interpolu dostavilo dokumentaciju na osnovu koje ga sumnjiči za ubistvo Ramiza Delalića Ćele i trgovinu narkoticima. Pod istim optužbama Keljmendi je u leto 2007. godine saslušan u Tužilaštvu Kantona Sarajevo. Negirao je vezu s ubistvom Ćele, a tada je izjavio i da nikada nije trgovao drogom, da je mrzi kao i sve što uz nju ide. Sebe je tada opisao kao trgovca, a dodao je da se u BiH bavi ugostiteljstvom i proizvodnjom sladoleda. Međutim, ova dva biznisa nisu Keljmendiju donosila profit kojim bi opravdao ulaganja u nekretnine u Sarajevu, navodi CIN u tekstu. U Privrednom gradu Skenderija je uoči rata otvorio krznarski salon i zlatarsku radnju, oboje pod imenom Miš Donna. Godine 2002. godine došao je na ideju o pokretanju biznisa u hotelijerstvu i proizvodnji sladoleda. Tužiocima je još kazao da je od 1999. godine pa do tada imao firmu na Kosovu koja se bavila prodajom cigareta. Ovaj posao je pokušao da prenese u Sarajevo, ali nije uspeo, jer nije dobio dozvolu. Svoje nove poslovne ideje u BiH je praktično počeo da sprovodi u junu 2004. godine, kada je došao u posed Hotela Casa Grande na Ilidži. Ovu nekretninu je kupio od sarajevskog biznismena Ismeta Omerbegovića Inte za 900.000 KM. Međutim, hotel je procenjen na približno 1,7 miliona KM, što je bila osnovica na koju je Keljmendi platio porez. Hotel Casa Grande nije poslovao uspešno. Prošlu godinu preduzeće je završilo s dobiti od oko 32.000 KM, uz 33.000 KM duga dobavljačima. Finansijski izveštaji ukazuju da je prethodnih devet godina ovaj hotel imao prosečni godišnji gubitak od oko 70.000 KM, navodi CIN. Kaže se i da se Keljmendi nije proslavio ni u biznisu sa sladoledom koji je pokrenuo godinu dana nakon hotelijerskog. Sedište firme Adolado je bilo u jednoj od Keljmendijevih kuća na Ilidži, a potom ga preseljava u Hadžiće kod Sarajeva. Godinu dana poslije, 2006. godine, na stranicama jedne agencije za prodaju nekretnina oglasio je prodaju te fabrike. Poslovni objekti u Hadžićima, ukupne površine 2.369 kvadratnih metara, i dalje se nalaze u vlasništvu ove firme, navedeno je u dokumentima registra Zemljišnoknjižnog ureda u Sarajevu. Veštačenjem je utvrđeno da samo objekti fabrike vrede 4,3 miliona KM. Nakon neuspele prodaje, Adolado je 2011. godine nekretninu u Hadžićima založio kao garanciju za dva kredita kod banjalučke Nove banke AD čiji je ukupni iznos 200.000 KM. Fabrika sladoleda je od početka rada, od 2005. godine, poslovala s gubicima, a kredit nije ništa promenio. Adolado je prošlu godinu završio sa gubitkom od 88.000 KM, uz dug dobavljačima od 867.000 KM, navedeno je u finansijskim izveštajima. Osim imovine u BiH, Keljmendi poseduje značajnu imovinu u Crnoj Gori i na Kosovu, o čemu je CIN ranije pisao. On je 2009. godine u Ulcinju investirao u gradnju Hotela Casa Grande, a u ovom crnogorskom letovalištu poseduje i više stanova. Dvojica njegovih sinova su na Kosovu vodila benzinsku pumpu i lanac zlatara. Keljmendijeve nekretnine u Crnoj Gori i na Kosovu nisu blokirane.