Drulović: Nije lako uvijek biti svoj

Upisao se u anale našeg i evropskog fudbala kao trener koji je Srbiji prvi doneo zlatnu medalju i šampionski pehar.

Republika Srpska 05.08.2013 | 11:08 Upisao se u anale našeg i evropskog fudbala kao trener koji je Srbiji prvi doneo zlatnu medalju i šampionski pehar.   Osvojio je kontinentalno prvenstvo s igračima do 19 godina u Litvaniji i dokazao da se predanim i, kako naglašava, poštenim radom može dostići najviši cilj. A on – Ljubinko Drulović, što je i normalno, u prvi plan ističe igrače, a zatim i stručni štab. Za sebe kaže: „Moje je bilo samo da presečem”. I nije sekao preko kolena, već je zajedno sa saradnicima svaku situaciju analizirao i, ispostavilo se, donosio prave odluke.   Zašto ste odlučili da se bavite trenerskim poslom? Fudbal mi je u krvi. Zavoleo sam ga od prvog treninga i pronašao sebe u njemu. Profesionalno sam igrao 20 godina i bilo je logično da nastavim ovim putem. Profesionalnu licencu ste stekli u Portugalu. U kojoj meri vas je život u toj zemlji promenio i uticao na vašu fudbalsku filozofiju? Mnogo. Portugalci su po mentalitetu slični nama. Izuzetno su gostoprimljivi i rado prihvataju strance. To je jedan od razloga što sam za kratko vreme postao ljubimac navijača Žil Visentea. Izuzetno su me cenili, a čak je u jednoj picerijii jedna pica dobila ime po meni „drulovik”. Kako gradite odnos sa igračima? Mora da postoji hijerarhija, da se poštuje dogovoreno i da svako radi svoj deo posla. Nisam impulsivan. Ne sečem preko kolena. Dajem šansu igraču i kada pogreši. Volim one koji su uvek spremni da pokažu ono što treba, koji imaju dobar karakter i bore se za ekipu. Svaka izmena na Evropskom prvenstvu je donosila poboljšanje. Kako objašnjavate da ste uvek pogodili? Dobro sam upoznao momke i tačno znao šta od koga mogu da očekujem. Pratim utakmicu i vidim šta nam treba.Mislim da je to stvar osećaja. To je dalo rezultat. Naravno, izuzetak su zamene, koje sam morao da izvršim zbog povreda. Žao mi je što Gaćinović nije igrao u finalu. Kada vam je na šampionskom putu bilo najteže? Kada smo u polufinalu primili drugi gol protiv Portugala. Hteo sam da ranije zamenim Đurđevića, ali se povredio Antić.Srećom, Gaćinović je izjednačio. Iako među mlađima, odlučno mi je rekao da želi da šutira penal. To me je oduševilo idao je gol. Napravili ste skladnu celinu i postali evropski prvaci bez „zvezda” u selekciji. Niste imali: Markovića,Ninkovića, Živkovića, Stojanovića, Nastića, Savićevića, Mihajlovića… Da li bi reprezentacija s njima bila jača ili slabija? Ne bih o onima na koje iz raznih razloga nismo mogli da računamo. Imali smo kvalitet. Razgovarao sam mnogo sa saradnicima i nismo imali nijednu dilemu u vezi sa sastavom. Probali smo 50 igrača i izabrali prave. Neki su se eliminisali ponašanjem. Odabrali smo one koji imaju timski duh i koji mogu individualne kvalitete da podrede kolektivu.Momci su disali kao jedan. To je izuzetno pozitivna snaga ove ekipe. Kako sačuvati ove „klince”? Momci su pametni. Na najlepši način su zaokružili omladinski staž. Ovaj istorijski uspeh mora da im bude podstrek i pokazatelj kojim putem treba da nastave. Nadam se da neće otići u negativnom smeru i da će napraviti lepe karijere.Poručujem im da moraju uvek da daju maksimum i pokažu zašto su evropski prvaci. Ko zna, možda nam se jednog dana putevi ponovo ukrste? U Angoli ste trenirali klub koji se zove „1. avgust”. To je i datum kada ste postavljeni za selektora 2012. i kada ste osvojili titulu 2013. Da li vam on nešto znači? Ima neke simbolike. Slaviću ga kao svoj drugi rođendan. Mislim da bismo morali da ga obeležavamo na prigodan način jer smo učinili nešto dobro za srpski fudbal i Srbiju. Nadam se da smo našem narodu podarili makar malo radosti. Teško je da se rečima opiše osećaj kada postanete prvak. Proradi adrenalin, naviru suze… Zato se i vredi baviti ovim sportom. Legendarni engleski trener Bobi Robson svojevremeno je tvrdio da ste najbolje levo krilo na svetu. Kakav je bio vaš odnos s njim i šta ste naučili od njega? On je jedan od najboljih trenera s kojima sam radio. Čovek na koga ne možeš da se naljutiš, harizmatičan, pravi gospodin. Voleo sam kada mi kaže „Drula veliki igrač”. Umeo je i da me posle odlične igre na sledećoj utakmici ne stavi ni na klupu. Nikada se nisam ljutio. Da li znate za priču da je Dan Tani na partiji golfa govorio o vama i da ste navodno posle tog susreta dobili poziv za reprezentaciju? Znam. Debitovao sam u Argentini i dao gol. U nacionalnom timu sam uvek pružao maksimum. Žao mi je samo što nisam igrao u kvalifikacijama protiv Slovenije u Beogradu. Publika je skandirala moje ime, a Zahović mi je pričao da me se Katanec plašio i da im je sat vremena govorio o meni. Da li vam je Robson ikada rekao da imate kvalitet za reprezentaciju Engleske? Nismo nikada pričali o tome. Period igranja u Portu mi je i najbolji u karijeri. Za sedam i po godina osvojili smo 14 trofeja. Bio sam u vrhunskoj formi, odigrao 50 utakmica u Ligi šampiona. Morinjo vam je čestitao i posle polufinala i finala. Kakav je vaš odnos s njim? Prijatelji smo. Posle trijumfa protiv Francuske napisao je „Drula evropski prvak. Čestitam”. Iako ga mnogi drugačije doživljavaju i nekima deluje prepotentno, on je normalan čovek. „Kupio” me je 2004. Čekao sam da uđem, publika je negodovala, a on je ustao, prišao i zagrlio me i stadion je eksplodirao. Bio sam oduševljen njegovim gestom. Po meni je u ovom trenutku najbolji trener na svetu. Kako iz vašeg ugla izgleda njegov uspeh? Mnogi ne znaju da potiče iz fudbalske porodice, da je odrastao na stadionu, da je igrao u Rio Aveu. Nije imao veliku karijeru. Rano je završio sa igranjem i završio trenersku školu. Tačno je da je radio kao prevodilac Robsonu, ali i kao pomoćnik, a kasnije bio je i saradnik Van Gala. Međutim, kada je samostalno preuzeo Benfiku, ona je s njim igrala fantastičan fudbal. Porto je iskoristio neodlučnost kluba iz Lisabona i doveo ga. Morinjo je uspešan jer ima poseban odnos sa igračima. Transformiše igrača i izvlači iz njega ono najbolje i to ga čini najboljim trenerom. U kojoj meri je Morinjo uticao na vas kao trenera? Imao sam sreću da sarađujem s vrhunskim trenerima. Pored Robsona, radio sam i s Fernandom Santosom,Tomislavom Ivićem, Žesualdom Fereirom, Morinjom, Kamačom… Od svakog sam uzeo ono što sam mislio da je najbolje i izgradio svoj stil i način rada. Najvažnije je da se napravi dobra selekcija igrača, a posle da se kvalitetno radi. Karakter ekipe je slika trenera. Volim da biram igrače, stvaram igru. Nije lako uvek biti svoj, naročito kod nas u Srbiji, jer ima onih koji misle da je to lako i žele da se mešaju. Srećom, distancirao sam se i zajedno sa saradnicima izabrao najbolje, bez obzira na to u kojem klubu igraju i ko su im menadžeri. Ugovor vam je istekao. Šta, osim titule, ostavljate nasledniku? Ovo je kraj i za ovu generaciju. Iz ovog takmičarskog ciklusa ostaje pet igrača, koji su stekli veliko iskustvo sa ovog Evropskog prvenstva i mogu da budu nosioci igre u narednim kvalifikacijama i da se dogodine plasiraju na finalni turnir. I mi smo imali sreću da „nasledimo” Pavlovskog, Čavrića, Đurđevića i Mitrovića, koji su igrali na takmičenju u Estoniji. Njihovo iskustvo pomoglo je u timskom radu i da dođemo do ovog velikog uspeha.