Meron: Veliki sam poštovalac srpske istorije

Najveći doprinos Haškog tribunala jeste uspostavljanje vladavine prava na području bivše Jugoslavije.

Republika Srpska 16.07.2013 | 07:50 Najveći doprinos Haškog tribunala jeste uspostavljanje vladavine prava na području bivše Jugoslavije. Veličina suda je u tome što je doprineo da krivica bude individualna, da je snosi pojedinac, a ne da se čitavi narodi okrivljuju, ocenio je predsednik Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Teodor Meron. On je u razgovoru za RTS rekao da je uveren da će na kraju svi uvideti da su ovaj sud i sudije radile u skladu sa najboljom pravnom praksom. “Važno je da ljudi iz Srbije shvate šta radimo i da nam veruju”, rekao je Meron i najavio da će na jesen doći u Srbiju kako bi razgovarao sa predstavnicima nevladinih organizacija koje okupljaju žrtve, ali i sa srpskim državnim vrhom. Upitan da li je Tribunal zaista doprineo pomirenju na Balkanu, Meron kaže da je Tribunal doprineo uspostavljanju vladavine prava na području bivše Jugoslavije što je indirektno uticalo na pomirenje. Ljudi ponekad zaboravljaju šta je misija koju je Tribunalu poverio Savet bezbednost - a to je da sudi ljudima optuženim za ratne zločine i utvrdi njihovu odgovornost i kazni ih ili oslobodi, objašnjava on i dodaje da u rezolucijama Saveta bezbednosti nema reči o pomirenju. Prema njegovim rečima, najveći doprinos Haškog tribunala je što je posle pedeset godina od uspostavljanja prvog međunarodnog suda pokazao da su međunarodne optužnice i međunarodna suđenja moguća i što je uspostavio mnoga pravila međunarodnog krivičnog prava koja se sada poštuju u raznim međunarodnim sudovima. "Da nije bilo Tribunala, ne bi bilo ni Međunarodnog krivičnog suda", naglasio je Meron. "U nekim slučajevima, ljudi misle da ako oslobodimo nekoga, da onda zapravo kažemo da se zločini nisu dogodili. To nije istina. Mi samo utvrđujemo da li je ta osoba kriva izvan razumne sumnje”, naveo je Meron. Povodom oslobađajući presuda generalima Gotovini, Markaču, kao i Naseru Oriću, Meron kaže da nije na sudijama da odlučuje kome će se suditi, već na tužiocima koji treba da prikupe dovoljno dokaza. Na konstataciju da žalbena veća u poslednje vreme poništavaju presude prethodnih instanci, Meron kaže da je ta praksa uobičajena u svim pravosuđima, jer postoji viša i niža sudska instanca tako da se događa da sudije u žalbenom postupku donesu različite presude na osnovu istih argumenata i dokaza. “To se događa, ali u veoma malom procentu. Na sudu za Ruandu, koji je veoma sličan našem, ima oko 17 procenata oslobađajućih presuda, a na ovom sudu oko 20 procenata. To znači da smo na svakih pet koje smo osudili, jednog oslobodili”, navodi Meron. Obaranje prvostepenih presuda od strane žalbenog veća je u prirodi pravnog sistema u kojem radi Tribunal i garancija za pravedno suđenje, kaže on. Meron je odbacio kritike da je sada praktično nemoguće osuditi komandante i generale čije su jedinice činile zločine sem ako ne postoji direktna naredba. “Preporučio bih ozbiljnim pravnim stručnjacima iz celog sveta da se uzdrže, i sačekaju da vide celinu našeg rada, kada Tribunal završi rad za nekoliko godina”, kaže on. Povodom inicijative Srbije i još nekih zemalja da se dozvoli osuđenicima da služe kaznu u svojim zemljama, Meron je potvrdio da je dobio pismo srpske vlade i da se provode konsultacije u vezi sa tim. "Srbija navodi brojne humanitarne razloge za to, ali mandat koji imamo nije da šaljemo osuđene u zemlje bivše Jugoslavije. To se odnosi na sve zemlje. Tako da to još uvek razmatramo", poručio je Meron. On je rekao i da je veliki poštovalac srpske istorije, da nema mnogo nacija u Evropi koje su se tako hrabro i odlučno usprotivile nacističkim osvajačima kao Srbi, kao i da će jedan od njegovih ciljeva u narednim mesecima biti da poboljša odnose sa Srbijom.