Đoković: Vatromet u Londonu je vratio neprijatna sjećanja na bombardovanje

Najbolji teniser svijeta Novak Đoković u intervjuu za "Dejli Mejl" pred Vimbldon osvrnuo se na prijateljstvo sa miljenikom britanske javnosti Endijem Marejem, period odrastanja u Beogradu za vrijeme bombardovanja, osvajanje Vimbldona 2011.

Republika Srpska 23.06.2013 | 12:24 Najbolji teniser svijeta Novak Đoković u intervjuu za "Dejli Mejl" pred Vimbldon osvrnuo se na prijateljstvo sa miljenikom britanske javnosti Endijem Marejem, period odrastanja u Beogradu za vrijeme bombardovanja, osvajanje Vimbldona 2011. godine i poraz od Rafaela Nadala u Parizu na poslednjem Rolan Garosu. "Kada sam izgubio u maratonskom polufinalu Rolan Garosa od Nadala, bio sam veoma razočaran i tužan, ali kada sam se vratio kući, Pjer je skočio na mene, bio je veoma srećan što me vidi, i vratio mi je osmeh. On je više od psa za nas, vodimo ga svuda kad je moguće. Sa nama je i u Londonu, i kada ga devojka i ja izvedemo u šetnju, ljudi prvo stanu kad vide Pjera, zatim divnu devojku pored njega, i na kraju momka koji uglavnom drži reket u ruci. Pjer je velika zvezda ovde", rekao je Đoković. Britance je, naravno, interesovao i odnos sa Endijem Marejem, sa kojim je prijatelj i rival od 12. godine. "Endi i ja se dobro slažemo, naravno, ali nije tako jednostavno izgraditi prijateljski odnos, mi smo ipak rivali. Znamo da postoji šansa da ćemo igrati u finalu Grend slema. Uvek sam tražio balans privatnog i profesionalnog života, lako možeš izgubiti glavu, energiju, podleći pritisku i stresu. Potrebno je provesti i vreme sa najbližima. Ostvario sam snove, i idem dalje. Želeo sam oduvek da budem najbolji na svetu, i neću to lako da ispustim. Trenutno, u glavi mi je slika podizanja trofeja na Vimbldonu 2011. godine, i ponavljanje toga za dve nedelje", rekao je Đoković. Novakova fondacija koju vodi njegova djevojka Jelena Ristić bavi se humanitarnim radom i pomaže razvoj obrazovanja ugrožene djece u Srbiji, na šta su se novinari "Dejli mejla" osvrnuli, a Novak se potom sjetio 1999. godine. "Kada sam čuo vatromet ovde, vratila su se neprijatna sećanja na buđenje svake noći za vreme bombardovanja. Ne bih nikome želeo da doživi to, ali paradoksalno, imam i lepa sećanja na taj period jer sam igrao tenis dok su škole bile zatvorene. Nekad nije bilo ni dovoljno novca, ali roditelji su radili sve da ne budemo gladni i da imamo sve što je potrebno.", rekao je Đoković.