Povratak pisaće mašine u SAD?

Ermano Marcorati trenutno popravlja pisaću mašinu Andervud iz 1930.

Republika Srpska 27.05.2013 | 14:40 Ermano Marcorati trenutno popravlja pisaću mašinu Andervud iz 1930. koja pripada oskarovcu Tomu Henksu, dok a na desetine drugih mašina čeka njegov "magični dodir".I dok moderan svet manično kuca poruke, mejlove, statuse, ovaj Italijan u svom studiju na Beverli Hilsu uočava novi trend - povratak umetnosti sporog pisanja. Marcorati je restaurisao pisaće mašine koje su pripadale Ijanu Flemingu, Tenesi VIlijamsu, Džeku Londonu, Ernestu Hemingveju, Orsonu Velsu ali i zvezdama poput Džuli Endruz, Grete Garbo i Džona Lenona. On ponosno pokazuje fotografije nekih od svojih najboljih radova, uključujući i narandžastu Andervud mašinu iz 1926. na kojoj je Vels napisao "Građanin Kejn" i koja je bila potpuno uništena kada je stigla do njega. "Za mene, pisaća mašina je bolja od kompjutera. Ne zbog toga što sam staromodan već zbog toga što vas usporava. Morate pažljivo da birate reči jer ih ne možete ispraviti", rekao je on AFP-u. "Potrebno je mnogo vremena da bi se pritisnulo jedno slovo". Kolekcionar Stiv Soborof kaže da pisaće mašine, za razliku od kompjutera, imaju intimnu vezu sa vlasnicima. "Jednostavno mi se dopada ideja da su pisci, poznate ličnosti provodili sate ispred ovih pisaćih mašina i zbog toga su one veoma lične. Postoji samo jedna za svakog, a ne stotine", rekao je Soborof koji je glavna mušterija Marcoratija čiji je studio prepun starih pisaćih mašina, kalkulatora i starih presa za štampanje. Henks povremeno na Tviteru postavi fotografije starih mašina koje je Marcorati restaurisao. Sam Marcorati ima policu posvećenu svojim najpoznatijim klijentima i trenutno ima 12 mašina koje pripadaju zvezdi filma "Forest Gamp". Sve u svemu, pričljivi Italijan ima 60 mašina koje čekaju na popravku - veliki broj u poređenju sa situacijom pre nekoliko godina. "Bukiran sam šest meseci unapred", kaže ovaj 68-godišnjak koji je popravkom pisaćih mašina počeo da se bavi 2003. "Kolekcionari su izuzetak. Većina ljudi za koje popravljam mašine su isti oni koji će ih i koristiti", rekao je Marcorati koji je 1945. rođen u Italiji a 1969. se preselo u Los Anđeles. "Mislim da su se ljudima smučili ajfoni, elektronski uređanji i žele da se vrate osnovama", dodao je on. Očigledno pitanje je zašto bi neko u 21. veku poželeo da piše na teškoj napravi koju je komplikovano koristiti i na kojoj je nemoguće prebacivati, brisati ili kopirati delove teksta. Marcorati kaže da su prednosti kompjutera precenjene. "Pisanje na kompjuteru odvlači pažnju. Dok pišete stižu vam mejlovi, onda reči pišete, brišete, menjate i na kraju se nađete u ćorsokaku", smatra on. Njegov stav deli i Kristofer Loket koji redovno iznosi svoju pisaću mašinu Hermes Bejbi iz 1950. u Grifit park u Los Anđelesu kako bi pisao na otvorenom. "Nema prozorčića da vam iskaču, nema muzike koju možete puštati. Isključim svoj ajfon, uzmem mašinu, sednem i ne brinem za slovne greške već jednostavno idem napred, kuc, kuc, kuc, ding!", objasnio je on. On je korišćenje pisaće mašine uporedio sa vožnjom bicikla. "To je alternativa najefikasnijem načinu rađenja nečega, sve je u uživanju o vožnji i niko se ne ljuti kada se pomene bicikl ali su pisće mašine nepraktične. Pa, i bicikl je takođe nepraktičan ali ga ljudi i dalje koriste", rekao je Loket. Loket, koji je kamerman i autor dokumentaraca, prošle godine snimio je film na tu temu "The Typewriter in the 21st Centuty" (Pisaća mašina u 21. veku) koji se trenutno prikazuje u bioskopima u Los Anđelesu. "Pomislio sam, ako pisaća mašina odlazi a bila je deo svakog velikog romana 20. veka, onda ih je potrebno ispratiti kako treba", rekao je on. Kada je počeo da istražuje za film bio je iznenađen kada je otkrio da pisće mašine ne samo da nisu nestale već se sve više traže i restaurišu. "Iznenada su pisaće mašine bila svuda po internetu", kaže on. Umetnik Tim Jud ovog meseca priprema performans u Njujorku gde će kucati roman Henrija Milera na istoj mašini koju je koristio pisac. Slikarka Luis Marler prošle godine organizovala je "pisaća mašina događaj" na Venis biču dok je mladi pronalazač Džek Zilkin smislio "stvarčicu" koja omogućava povezivanje pisaće mašine sa ajpedom uz pomoć USB-a. Loket smatra da talas interesovanja za pisaćim mašinama ne treba pogrešno shvatiti kao želju da se vratimo prošlosti i napustimo modernu tehnologiju. "Niko u filmu nije rekao da je to jedini način da se rade. Svi samo ukazuju na nešto što se odbacuje", rekao je on.