Dvije decenije Haškog tribunala

Pre 20 godina Savet bezbednosti oformio je Haški tribunal, ad hok sud za zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srpska 25.05.2013 | 22:50 Pre 20 godina Savet bezbednosti oformio je Haški tribunal, ad hok sud za zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije. Za to vreme mnogi zločinci su se našli na optuženičkoj klupi. Poslednje godine rada suda obeležile oslobađajuće presude za hrvatske generale, ali i Ramuša Haradinaja i Momčila Perišića. Tokom tih dvadeset godina, mnoge arhitekte ratova i direktni počinioci zločina su se našli na optuženičkoj klupi, ali neki akteri raspada Jugoslavije, poput Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića nisu. Oslobađajuće presude za hrvatske generale, Ramuša Haradinaja, kao i Momčila Perišića, obeležile su poslednjih nekoliko godina rada Suda u Hagu. Kada je osnivan, proklamovana su tri osnovna cilja: kažnjavanje zločinaca, pravda za žrtve i pomirenje. Pet stalnih članica Saveta bezbednosti je 1993. godine podržalo osnivanje Suda u Hagu. Među njima su bile i Sjedinjene Američe Države, čija je predstavnica Medlin Olbrajt nazivana "majkom" Tribunala, i Rusija, čiji su zvaničnici tražili da odgovorni budu osuđeni za zločine, bez obzira na to ko su. Ruski diplomata Sergej Lavrov rekao je tada da Rusija ne može ostati indiferentna spram flagrantnih i masovnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava. "Ubistva, silovanja, etničko čišćenje moraju se odmah zaustaviti i oni koji su odgovorni za njih, bez obzira kojoj strani pripadali, moraju biti primereno kažnjeni", istakao je Lavrov. Predstavnica SAD Medlin Olbrajt najavljivala je da neće biti reči o pobedničkom sudu i da će jedini pobednik biti istina. Dvadeset godina kasnije Haški tribunal je napadan i hvaljen, podržavan i ometan, viđen kao pravedan ili neprevedan. Iza njega ostaju presude za više od 130 osoba i milioni stranica dokaza koji će biti građa za pisanje istorije.