Nema dogovora o pozivnom broju za Kosovo

Šef beogradskog tima za tehničke pregovore s Prištinom Dejan Pavićević demantovao tvrdnje zamenice kosovskog premijera Edite Tahiri da se Beograd saglasio da Kosovo ima svoj međunarodni pozivni telefonski prefiks.

Republika Srpska 18.05.2013 | 16:10 Šef beogradskog tima za tehničke pregovore s Prištinom Dejan Pavićević demantovao tvrdnje zamenice kosovskog premijera Edite Tahiri da se Beograd saglasio da Kosovo ima svoj međunarodni pozivni telefonski prefiks. Naime, Tahiri, koja je šefica kosovske delegacije u razgovorima o tehničkim pitanjima sa Beogradom je kazala da se Srbija saglasila da Kosovo ima svoj državni pozivni telefonski broj, odnosno da je saglasna da se otklone smetnje koje su do sada stvarane Kosovu i da mu Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) dodeli pozivni broj 383 ili 384. Pavićević je u izjavi Tanjugu kazao da ''izjave gospođe Tahiri često umeju da budu senzacionalističke i vrlo često dosta daleko od onog što je istina i realnost''. ''U Briselu se razgovaralo o mnogo tema, ali ništa nije dogovoreno, Beograd se nije saglasio ni sa čime'', istakao je Pavićević, dodavši da je prilikom jučerašnjih razgovora i jedna i druga strana iznela niz predloga. Što se tiče međunarodnog pozivnog broja za Kosovo i saglasnosti naše strane za tako nešto, do toga nije došlo. To je predlog koji je iznela kosovska strana, naveo je Pavićević. On je istakao da po pravilima ITU samo priznate države mogu dobiti međunarodni prefiks, tako da Srbija, kako objašnjava, nema šta da otklanja ili ne otklanja bilo kakve prepreke, jer Kosovo "kao nepriznati entitet ne može samo po sebi dobiti takav prefiks". Pavićević je naveo da takav prefiks može da dobije jedino Srbija i da ga ustupi na privremeno korišćenje, ali da se o tako nečemu nije razgovaralo. I ministar za spoljnu i unutrašnju trgovinu i telekomunikacije Srbije Rasim Ljajić izjavio je da Kosovo pozovni telefonski broj može da dobije samo tako što će Srbija zatražiti novi broj i ustupiti ga Kosovu na privremeno korišćenje do konačnog rešenja. "Za uzvrat, mi tražimo licence za mobilnu i fiksnu telefoniju da mogu da rade na teritoriji celog Kosova", kazao je Ljajić agenciji Beta. On je precizirao da je to ponuda o kojoj je juče razgovarano u Briselu i o kojoj svi treba da se izjasne. Ljajić je naveo da Kosovo od Međunarodne agencije za telekomunikacije broj može da dobije samo preko Srbije. "Samo članice UN mogu da dobiju međunarodni pozivni broj, a Kosovo to nije", rekao je ministar. On je dodao da dogovor ne može biti postognut pojedinačno već u celom paketu oko svih tačaka. Kada je reč o oblasti elektroenergetike, Pavićević je kazao da se tu takođe razgovaralo o mnogo stvari. ''Ne možemo govoriti o priznavanju nekoga kao samostalnog operatera mreže na određenoj teritoriji, jer to opet nije pitanje o kome može da odlučuje Srbija samostalno, jer i tu postoje razni međunarodni mehanizmi'', ukazao je Pavićević. Ono što Srbija može eventualno da uradi, to je da omogući da Priština samostalno upravlja svojom elektroenergetskom mrežom. Što se tiče razgovora o ratnoj odšeti, Pavićević je kazao da tako nešto nije ni pominjano, niti može biti pominjano i da je o takvim stvarima bespredmetno razgovarati. ''Za nas je najprimarnije da se obezebedi puna energetska i telekomunikaciona stabilnost delova Kosova i Metohije koji će biti u sklopu zajednice srpskih opština u skladu sa političkim dogovorom'', istakao je Pavićević. Prema njegovim rečima, bitno je da srpske sredine imaju neometano snabdevanje električnom energijom, neometan signal za mobilnu telefoniju, fiksnu telefoniju, internet, televiziju. Juče jesmo približili stavove oko tih stvari i kako bi to moglo da se učini, međutim o tome će tek nastaviti da se razgovara, naveo je Pavićević. ''Srbija se juče nije saglasila ni sa čim. Juče je bilo mnogo predloga na stolu i približavanje stavova je u tome što među predlozima jedne i druge strane može da se nađe dosta zajedničkih tačaka koje mogu odgovarati jednoj i drugoj strani i dovesti do nekog rešenja'', zaključio je Pavićević.