Patriota do patriote i na kraju bankrot

E fino. Čuli smo da ima "agregat za smjenu", da je "senzibilirana Svjetska banka", "imputiraće se mjere", da će biti stranih savetnika, da svugde u svetu šefovi partija upravljaju vladama i ministrima, a od oba premijera poruka je više nego jasna: treba pomoć stranaca. Složno do stranih para i konsultanata.

Bosna i Hercegovina 29.05.2015 | 22:47

Koje ćemo, takođe, otplaćivati, a može biti da će neke finansirati matične vlade. Dvadeset godina nakon potpisa Dejtonskog sporazuma! Dva-de-set!

Ja sam otpisala ovu godinu. Jeste da je tek maj, ali sam je već stavila u prošlo svršeno vreme, jer dok sačekamo strance da kažu domaćima, prođe godina. U maju već pogledavamo na leto, u kojem se pauzira i odmara, da li na onoj jahti bahanalija, koju pomenu Ministar bezbednosti, ili nekoj drugoj destinaciji, sasvim svejedno.

Nama bahanalije ne ginu kako god okreneš: što nacionalne, što kreditne, kao posledica ovih ostalih na jahti i jahtama. Onda eto jeseni, pa dok se zahukta, pa pokuša novi zakon o radu usvojiti, eto zime, a onda niski start za lokalne izbore. Ako ne bude i još kakvog terorizma i ugroženosti.

U međuvremenu će se smenjivati i dalje zapisi i obveznice, jer je poruka međunarodnih jasna: nema para bez usvajanja novog zakona o radu.

To će nam, kao, otkočiti privredu i sve će biti super. Dobro. Hajde da vidimo i to.

Inače su nam stabilne entitetske vlade: u federalnoj bacaju grah i gledaju u kašike hoće li HDZ doći na sednicu i to je najznačajniji događaj, a u RS po koga treba poslati helikopter ili ko je prepoznao po 2342. put pravu snagu i patriote. Da li opozicija stvarno misli da će Dodik izručiti Vladu na prvi znak krnjenja većine? Kao što je to Čavić 2006. uradio.

Ima još da se pređe veliki komad puta: od sastavljanja većine, izglasavanja nepoverenja, pa onda pred Vožda sa spiskom. (Što bih volela i da gledam, naravno, da li će mu Bosić, recimo doneti taj spisak u Palatu ili u sudnicu). A sve patriotski onako da čisto ne znaš koji merač da upotrebiš za merenje em visine, em dubine patriotske misli. Sve patriota do patriote i na kraju bankrot. Ako ne bude stranaca.

Razvićemo se patriotski do dna. Posebno ovim testerisanjem grane na kojoj se sedi svekolikim naporima da se i ono preživele privrede zavadi i podeli. Što me, da budem iskrena, najviše i boli. Kako ko otvori usta, ona puna priče o ekonomskom napretku, okretanju ka ekonomiji, ekonomskim reformama, ekonomskoj saradnji, a zbilja kaže da su javna preduzeća partijski depoi i ratni plen, dok se sve čini da se privatni sektor razjedini i stavi pod partijsku šapu.

BiH je proteklih decenija, a biće i narednih sudeći po ekonomskoj politici, pri dnu svetske lestvice po nivou ulaganja u istraživanje i razvoj. Za neupućene, to je ono što donosi nove proizvode i nova radna mesta. U često citiranom Lisabonskom sporazumu, kao i Evropa 2020, lepo se kaže da je cilj Evropske unije ulaganje u istraživanje i razvoj tri posto BDP-a EU.

Ulaganja u istraživanje i razvoj preduzeća sa sedištem u EU porasla su za 2,6 odsto u 2013. uprkos nepovoljom privrednom okruženju, mada se taj rast usporio u poređenju sa rastom od 6,8 odsto iz 2012. godine; niži je i od svetskog proseka za 2013. od 4,9 odsto te zaostaje za rastom ulaganja preduzeća sa sedištem u SAD-u (pet odsto) i Japanu (5,5 odsto).

Od 2.500 najboljih preduzeća diljem sveta, koja čine oko 90 odsto ukupne potrošnje preduzeća za istraživanje i razvoj, podaci pokazuju da su 633 preduzeća sa sedištem u EU uložila 162,4 milijarde eura u 2013., dok su 804 preduzeća sa sedištem u SAD-u uložila 193,7 milijardi eura, a 387 japanskih preduzeća uložilo je 85,6 milijardi eura. Volkswagen, proizvođač automobila sa sedištem u EU, već je drugu godinu zaredom na prvom mestu s ukupnim ulaganjima u istraživanje i razvoj u iznosu od 11,7 milijardi eura, što je porast od 23,4 odsto. Drugo i treće mesto zauzimaju Samsung (Južna Koreja) i Microsoft (SAD).

Tokom perioda od 2005. do 2013., preduzeća sa sedištem u EU povećala su broj zaposlenih za 18,2 odsto, pri čemu su pogonska sila tog rasta bila preduzeća s višim ulaganjima u istraživanje i razvoj, a 97 odsto ukupnih ulaganja u istraživanje i razvoj ostvarila su preduzeća iz deset država.

Za ukupnu uspešnost najviše su zaslužna ona iz Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, čiji je doprinos više od dve trećine ukupnih ulaganja. Neka od preduzeća zabeležila su porast ulaganja u istraživanje i razvoj viši od svetskog proseka: Irska (13,6 odsto) i Italija (6,4 odsto), a viši od proseka EU Španija (4,4 odsto).

BiH čeka strane investicije, strane kredite, strane konsultante, a praktikuje domaću svađu. Istraživanje je pokazalo i da dve trećine preduzeća sa sedištem u EU smatra svoju zemlju najatraktivnijom lokacijom za istraživanje i razvoj, a van svoje zemlje SAD, Nemačku, Kinu i Indiju.

Zapadni Balkan nije pomenuo niko, naravno. Zapadni Balkan još uvek ne pominje ni sam sebe, a ni EU tako nešto ne pominje u svojim dokumentima za zemlje čučalice, čamilice i čekalice. Valjda smo sebi namenili ulaganje u partijski razvoj i istraživanje gde se dalje zadužiti.

(Magazin Dani)