Prijeti nam šesto masovno izumiranje

Biljne i životinjske vrste nestaju hiljadu puta brže nego pre pojave čoveka. Naučnici upozoravaju da se svet nalazi na pragu novog, šestog, masovnog izumiranja.

Zanimljivosti 31.05.2014 | 06:56

Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta „Djuk“ uporedilo je stope smrtnosti u prošlosti i sada. Zaključili su da vrste trenutno umiru deset puta brže nego što se prethodno verovalo.

„Na rubu smo šestog masovnog izumiranja. Da li ćemo ga izbeći zavisi od naših poteza“, ističe vođa istraživanja biolog Stjuart Pim.

Rad je objavljen u časopisu Science, a naučna zajednica pohvalila je istraživanje, jer je jedno od retkih koje se usresredilo na stope izumiranja a ne na broj vrsta koje svake godine nestanu.

Pritom, istraživanje je rađeno tako da se izračuna „stopa smrtnosti“ vrsta na milion vrsta.

Pim je 1995. godine izračunao da su životinjske i biljne vrste pre pojave čoveka izumirale stopom od jedne na milion. 

Sada je, u svetlu novih podataka, pomenuti biolog revidirao svoje istraživanje na 0,1 vrstu, a u skladu sa time sadašnja stopa smrtnosti je 100 do 1.000 puta veća.

„Kombinacijom brojnih faktora vrste nestaju mnogo brže nego ranije. Ipak, najbitniji od svih je nestanak prirodnih staništa zašta je glavni krivac čovek“, kaže Pim i njegov saradnik Klinton Dženkins sa Instituta za ekološka istraživanja u Brazilu.

Prema njegovim rečima, u računicu treba dodati i invazivne vrste, klimatske promene i izlovljavanje

„Dobar primer je belorepa okeanska ajkula, koja je nekada bila jedan od najraširenijih morskih predatora. Sada su toliko izlovljene da se izuzetno retko viđaju“, kaže biolog Boris Vorm sa Dalhaus univerziteta.

„Ukoliko ništa ne preduzmemo situacija će da krene kao sa dinosaurusima“, objašnjava Vorm.

Do sada su se pet puta desila velika izumiranja života na planeti.

Oko 66 miliona godina unazad , u jednom takvom izumiranju nestali su dinosaurusi i tri četvrtine vrsta na Zemlji. Oko 252 miliona godina, u Velikom umiranju (kako je nazvano treće izumiranje) nestalo je više od 90 odsto vrsta.

Ipak nije sve izgubljeno. Jedna od priča koje ulivaju nadu je ona o zlatnom lavljem tamarinu. Pre nekoliko decenija verovalo se da su ovi sitni primati izumrli zbog nestanka prirodnog staništa.

Međutim, onda su pronađeni u zabačenim delovima Brazila i odgajani u zarobljeništvu, a biolozi su se izborili da se za njih odvoji jedno parče prašume. Populacija zlatnih lavljih tamarina se sada potpuno povratila.