За куповину стана у Републици Српској потребно 95 плата!

• За куповину просјечног новог стана у Републици Српској потребно је око 95 просјечних мјесечних плата.

• Просјечна цијена новог стана у трећем тромјесечју износила је 3.103 марке по квадрату, што је 8,8% више него прошле године.

• У Бањалуци је цијена новог стана достигла 3.948 марака по квадрату, а за просјечан стан је потребно око 213.000 марака.

• Ситуација је још неповољнија у Требињу, гдје квадрат кошта 4.517 марака, што захтијева више од 34 године штедње за породицу са просјечним платама.

• Унаточ високом расту цијена, промет нових станова у Републици Српској остаје значајан, с 2.305 продатих станова од јануара до септембра.

За куповину просјечног новог стана у Републици Српској потребно је издвојити око 95 просјечних мјесечних плата, што најбоље показује колико су се цијене некретнина удаљиле од примања грађана.

Република Српска 17.11.2026 | 08:01
За куповину стана у Републици Српској потребно 95 плата!

Иако зараде посљедњих година расту, цијене станова повећавају се бржим темпом, па је пут до властитог крова над главом за велики број породица све дужи и тежи.

Према подацима Републичког завода за статистику, просјечна цијена продатих нових станова у Републици Српској у трећем тромјесечју износила је 3.103 марке по квадрату, што је за 8,8 одсто више него у истом периоду прошле године.

Просјечна површина била је 53 квадратна метра, па је за такав стан требало издвојити око 164.500 марака. Истовремено, просјечна плата износила је 1.727 марака.

Када се укупна вриједност просјечног новог стана упореди са том зарадом, долази се до једноставне рачунице да је потребно око 95 мјесечних плата.

То практично значи готово осам година рада, под условом да се баш сва зарада оставља по страни, без издвајања за храну, режије и остале животне трошкове.

Породична рачуница

Реалнија слика добија се када се у обзир узме породични буџет. Ако оба супружника примају просјечну плату, њихова заједничка мјесечна примања износе 3.454 марке.

Уколико би за куповину стана успијевали да издвоје петину тог износа, односно око 691 марку мјесечно, за просјечан нови стан морали би да штеде готово 20 година.

У тој рачуници нису урачунати евентуални раст цијена станова и плата, камате на стамбене кредите, као ни трошкови куповине, опремања и усељења.

Разлике су још израженије када се погледају појединачни градови. У Бањалуци је просјечна цијена продатог новог стана достигла 3.948 марака по квадрату.

Просјечна површина била је 54 квадрата, што значи да је за такав стан требало издвојити око 213.000 марака. Под претпоставком да двоје запослених са просјечним примањима издваја петину заједничке зараде, до тог износа стигли би за готово 26 година.

У Требињу је ситуација још неповољнија. Просјечна цијена квадрата износила је 4.517 марака, а просјечна површина продатих станова 63 квадрата.

Укупна вриједност таквог стана премашује 284.000 марака, па би породици са двије просјечне плате, уз исту стопу штедње, било потребно више од 34 године.

Европско поређење

Квадрат стана у Бањалуци далеко је јефтинији него у западноевропским метрополама, али поређење цијена и зарада показује да домаћи грађани за њега морају издвојити сличан дио прихода као становници знатно богатијих градова.

Према упоредним подацима, за један квадратни метар стамбеног простора у Бањалуци потребне су 2,25 просјечне мјесечне плате.

У Сарајеву су за квадрат потребне 2,12 просјечне плате, у Загребу 2,02, док је у Београду тај однос неповољнији и износи 2,70 плата.

Сличан однос као у Бањалуци биљежи и Беч, гдје квадрат кошта 7.480 евра, односно 2,76 просјечних нето плата од 2.710 евра. У Паризу је за квадрат од 11.223 евра потребно издвојити 4,11 просјечних мјесечних зарада.

На неповољан положај указује и индекс међународне платформе Нумбео, који мјери однос цијена некретнина и прихода домаћинстава.

Он за БиХ износи 12,9, Србију 14,8, Црну Гору 13,0, Хрватску 12,8, а Словенију 12,5. Знатно повољнији однос забиљежен је у Белгији и Данској, са индексом 6,1, Њемачкој 7,9 и Бугарској 8,4.

Упркос високим цијенама, промет нових станова у Републици Српској и даље је значајан. Од јануара до септембра продато је 2.305 завршених нових станова у градовима и општинама обухваћеним статистичким праћењем. Највише их је продато у Бањалуци - 717, укупне вриједности 153,9 милиона марака, што чини готово трећину укупног броја.

Према ријечима Милета Петровића из Привредне коморе, станове у Бањалуци најчешће купују грађани који желе да ријеше стамбено питање у административном центру Српске, становници мањих средина, али и људи из дијаспоре.

Након града на Врбасу, по броју слиједи Источно Сарајево са 453 продата стана, Добој са 214, Бијељина са 213 и Требиње са 167.

У Фочи су продата 142 стана, у Прњавору 121, Дервенти 101, Приједору 89, а Теслићу 85. Подаци се односе на завршене и продате нове станове, а не на цјелокупно тржиште некретнина, у које улазе и станови старије градње.

Сличан раст цијена видљив је и у ФБиХ. У првој половини ове године продато је 479 нових стамбених простора, а просјечна цијена квадрата у другом тромјесечју износила је 2.732 марке.

Иако је била нешто нижа него у првом тромјесечју, када је износила 2.755 марака, у односу на исти период прошле године била је већа за 11,5 одсто. У Сарајеву је просјечна цијена достигла 4.304 марке по квадрату.

Плате и квадрати

Дугорочно кретање цијена и плата у Републици Српској показује да проблем није само у посљедњем таласу поскупљења.

Просјечна цијена продатог новог стана порасла је са 1.482 марке по квадрату у 2016. на 3.024 марке у 2025. години, што је раст од око 104 одсто.

У истом периоду просјечна нето плата повећана је са 836 на 1.528 марака, односно за око 83 одсто.

Док су цијене станова за девет година више него удвостручене, зараде нису пратиле тај темпо. За један квадрат новог стана 2016. године било је потребно око 1,77 просјечних плата, а 2025. готово двије.

Тај несклад потврђује и анализа Међународног монетарног фонда (ММФ), према којој је просјечна нето плата у Републици Српској 2024. године могла да купи свега 0,6 квадратних метара стана, што је 13 одсто мање него 2018. године.

(Глас Српске) Фото: БН

Коментари / 9

Оставите коментар
Name

Гарy Милер

17.11.2026 08:16

Све је то регуларно и нормало. Оно сто се развијало то се и добило: саторска политика СНСД-а и партнера намеце сада, да, када се зурка заврси, да се и преспава у саторима! Нико није ни говорио о становима (који се сада граде да се опљацкани новац улози у несто корисно).

ОДГОВОРИТЕ
Name

Миа

17.11.2026 08:21

Па немозе ни на западу обицан радник купити стан од плате…..а поредите балкан са европом је чисто незнање

ОДГОВОРИТЕ
Name

Директ

17.11.2026 09:47

Поредити Запад и нас је неупоредиво, јер наш стандард је више поредив са азијским, тачније кинеским, док цијене некретнина су такве као да смо на Западу. То је једино поредиво са Западом. :)))

Name

Ре

17.11.2026 09:48

Бар десет људи знам који отплаћује од плате кредит, рата између 500 и 600 км, имам у породици члана коме је рата 1600 км и уредно сервисира дуг.

Name

Сарааà

17.11.2026 10:22

Некоме је теско купити ,а неко ко је близак резиму , добије као награду из будзета, углавном сви политицари из резима имају по неколика стана

Name

Ре Миа

17.11.2026 12:47

Како је до уназад неколико година цијена станова била много нижа и могао је да га купи просјечан становник БиХ? Сад се зинуло за огромном зарадом јер се нелегалан новац на овај начин убацује у платни промет.

Name

Директ

17.11.2026 09:37

Ово је један од разлога зашто нам народ одлази у иностранство. Власт не предузима малтене ништа да олакша народу куповину крова над главом. И оно што је предузела по том питању, десило се тек када је опозиција дигла буку. Но невезано за то, цијене некретнина су опет високе, тако да ко има плату од 1000 КМ мјесечно, док квадрат стана је неколико хиљада КМ, сасвим је јасно да она "никад се боље није живјело као сад" је лаж. Чак је обрнуто, јер не гледа се само цифра, већ и колика је корпа у маркету. Осим тога, прва половина деведесетих је била ера динарских милијардера, па сви знамо како се тад живјело. Ако се мора све више стиснути и радити више послова, да би се птеживјело, то није бољи живот, то је преживљавање.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Реалност

17.11.2026 09:39

На сваком кораку зграде у изградњи, цасина и коцкарнице, као покриће за енормно прање криминално стеченог капитала. Паметном је јасно шта је у питању и од чега.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Слобода

17.11.2026 12:13

Никад се није лако долазило до крова над главом. Само је Тито давао џБанице. Свима се одвијало а само један дио добио стан. И то ти је била пљачка. Народ проклет оставља кућу на селу иде у град. Само пет км даље.

ОДГОВОРИТЕ