Плате расту, али са њима и цијене: Шта би повећање минималца могло донијети грађанима БиХ?

Најављено повећање минималних плата у Босни и Херцеговини од 2027. године могло би донијети значајно већа примања запосленима, али истовремено отвара питање које забрињава грађане: хоће ли веће плате заиста побољшати животни стандард или ће их убрзо пратити нова поскупљења производа и услуга?

Савез самосталних синдиката БиХ предложио је да минимална плата буде одређена према стручној спреми, и то од 1.500 КМ за раднике са основном школом, 1.700 КМ за средњу стручну спрему, 1.800 КМ за вишу и 1.900 КМ за високу стручну спрему.

У поређењу са садашњим минималцем од 1.027 КМ у Федерацији БиХ, ријеч је о осјетном повећању. Међутим, његова реализација могла би имати посљедице и на пословање послодаваца, трошкове рада и коначне цијене које плаћају потрошачи.

Хоће ли веће плате аутоматски значити и скупље производе?

Једна од највећих дилема односи се на могућност да послодавци повећане трошкове плата покушају надокнадити подизањем цијена.

Посебно би на удару могле бити дјелатности у којима трошкови рада представљају значајан дио укупних расхода, попут угоститељства, трговине, појединих услужних дјелатности и мањих производних предузећа.

Уколико компаније не буду могле да повећане трошкове покрију већом продуктивношћу, бољом организацијом пословања или смањењем других расхода, дио њих могао би да покуша да их пренесе на крајње потрошаче.

То би значило да радници добијају веће плате, али истовремено плаћају више за храну, услуге, угоститељство и друге свакодневне потребе.

Ипак, повећање минималне плате не значи аутоматски и нови талас инфлације. Колики ће бити стварни ефекат зависи од бројних фактора, укључујући стање на тржишту, конкуренцију, продуктивност, порезна оптерећења и могућности послодаваца да апсорбују веће трошкове.

Инфлација већ притиска кућне буџете

Да инфлацијски притисци нису нестали, показују и подаци Централне банке БиХ.

Према процјени објављеној крајем октобра, годишња темељна инфлација у првих девет мјесеци 2026. године износила је 4,33 одсто, док је раст цијена услуга процијењен на 4,59 одсто.

Централна банка упозорила је и на утицај поскупљења енергената на домаће тржиште.

У таквим околностима, грађани страхују да би повећање плата могло бити праћено новим растом трошкова живота, чиме би дио очекиваног побољшања стандарда био поништен.

Другим ријечима, није довољно да плата номинално буде већа. Важно је колико се за тај новац може купити и колико ће раднику остати након плаћања основних животних трошкова.

Послодавци упозоравају на трошкове, синдикати траже већа примања

Док синдикати сматрају да су веће минималне плате неопходне за достојанственији живот радника, послодавци упозоравају да повећање мора бити усклађено са стварним могућностима привреде.

Економисти, с друге стране, указују на значај смањења оптерећења рада, фискалних реформи и повећања продуктивности.

Уколико би раст плата био праћен смањењем трошкова запошљавања и бољим пословним условима, послодавци би лакше могли поднијети већа издвајања за раднике, без потребе да цјелокупан терет преносе на потрошаче.

Одлука о минималним платама за 2027. годину још није донесена, па је прерано говорити о конкретним поскупљењима.

Пред доносиоцима одлука зато је важан задатак: како повећати примања запослених, а истовремено очувати конкурентност привреде и спријечити да раст цијена поништи корист од већих плата.

Јер за раднике није пресудно само колико ће писати на њиховој платној листи, већ колико ће им новца заиста остати након што плате све рачуне.

(Бука) Фото: ДМ