Грађани БиХ све више раде само да би напунили фрижидер

БиХ је међу земљама у којима се за храну издваја највећи дио укупне потрошње, у друштву са Нигеријом, Мјанмаром, Лаосом, Етиопијом и Угандом, док је тај удио у већини развијених европских земаља вишеструко мањи.

Према анализи портала “Вижуал капиталист”, заснованој на подацима Службе за економска истраживања Министарства пољопривреде САД, у БиХ на храну и безалкохолна пића за кућну потрошњу одлази 31,9 одсто укупне потрошње. То БиХ сврстава на неславно 26. мјесто међу 103 земље обухваћене поређењем.

Тај удио знатно је већи него у већини европских земаља обухваћених анализом. У Румунији на храну одлази 23,9 одсто укупне потрошње, у Србији 23,3, Хрватској 22,9, а Бугарској 22,3 одсто. У Словачкој тај показатељ износи 19 одсто, у Пољској 17,8, Италији и Грчкој по 14,9, а у Словенији 14,2 одсто. У Француској је удио 13,3 одсто, у Шпанији 12,8, Њемачкој 11,5, Аустрији 9,9, а у Швајцарској 8,5 одсто. У Њемачкој се, дакле, за храну издваја готово три пута мањи дио укупне потрошње него у БиХ.

На врху свјетске листе налазе се Нигерија са 56,2 одсто, Мјанмар са 54,8 и Лаос са 53,9 одсто. На супротном крају су Сингапур са 6,3 одсто и САД са 6,4 одсто. Разлика између највећег и најмањег удјела показује колико се структура потрошње разликује од земље до земље.

Колики је јаз између зарада и трошкова основних потреба показују подаци Савеза самосталних синдиката БиХ. Синдикална потрошачка корпа за четворочлану породицу у септембру ове године износила је 3.565 марака. На прехрану је одлазило 46,12 одсто њене вриједности, односно око 1.645 марака. Према подацима Агенције за статистику БиХ, просјечна нето плата у августу износила је око 1.700 марака. У поређењу са синдикалном корпом, тај износ одговарао је око 47,7 одсто њене вриједности, пише Глас.

Званични подаци показују и да су потрошачке цијене у септембру биле шест одсто више него у истом мјесецу прошле године.

Кретање цијена хране, међутим, било је другачије. Храна и безалкохолна пића у септембру поскупјели су за 0,6 одсто у односу на август, али су били 0,1 одсто јефтинији него годину раније. Ипак, у првих девет мјесеци ове године цијене у тој категорији биле су у просјеку 1,4 одсто више него у истом периоду 2025.

Како наводе аутори поменуте анализе, висок удио издатака за храну не значи аутоматски да су намирнице у некој земљи најскупље. Он показује колики дио укупне потрошње домаћинстава одлази на храну, а на тај однос утичу приходи, цијене и структура потрошње. Земље са нижим процентуалним удјелом могу у апсолутном износу трошити више новца на намирнице него оне у којима је тај показатељ виши.

Како је појашњено, на разлике утиче и ниво прихода, што објашњава Енгелов закон. Према том економском принципу, са растом прихода обично опада удио укупне потрошње који домаћинства издвајају за храну, чак и када се износ који троше на намирнице повећава. Домаћинствима са већим приходима тако остаје више новца за становање, превоз, образовање, путовања и штедњу.

Међународно поређење обухвата храну и безалкохолна пића намијењене потрошњи код куће, а не оброке у ресторанима и кафићима. Зато оно не представља директно поређење цијена намирница нити показује колики дио плате сваки грађанин издваја за храну.

Подаци, ипак, откривају важну разлику између БиХ и већег дијела развијене Европе. Док у БиХ храна заузима готово трећину укупне потрошње, у Њемачкој је то 11,5 одсто, а у Швајцарској 8,5 одсто. Тај однос не доказује да су намирнице у БиХ скупље, али указује на то да храна има знатно већу тежину у структури потрошње. У комбинацији са ограниченом покривеношћу синдикалне корпе просјечном платом, то упућује на сужен простор за друге животне потребе.

Свјетске цијене хране порасле су у септембру трећи мјесец заредом, достигавши највиши ниво од новембра 2022. године, објавила је Организација УН за храну и пољопривреду.

Индекс цијена хране порастао је за 1,5 одсто у односу на август, док су житарице поскупјеле за 5,1 одсто.

Раст цијена пшенице повезан је са проблемима у црноморском региону, због којих су увозници тражили алтернативне изворе снабдијевања.

(Српскаинфо)