Зашто пад цијене нафте не стиже одмах на пумпе?

Иако би сирова нафта током 2027. године могла значајно појефтинити, пад њене цијене не мора истим темпом стићи до пумпи, а још мање до продавница.

Ниске залихе дизела, рафинеријске марже, транспорт, курс долара, порези и домаћи намети могу успорити појефтињење горива, док се његов утицај на храну и осталу робу преноси са закашњењем.

Зато је цијена барела само почетак рачунице чији коначни износ плаћају потрошачи.

Цијена барела пада, али гориво не мора појефтинити

На свјетском тржишту "брент" се почетком октобра 2026. године креће око 100 долара за барел, након што је у септембру у једном тренутку прешао и 110 долара.

Почетком октобра цијена је пала око 0,7 одсто, на 101,61 долар, али тржиште и даље остаје осјетљиво на дешавања на Блиском истоку, кретање извоза и стање залиха.

Америчка Управа за енергетске информације, ЕИА, у септембарској прогнози очекује да би просјечна цијена „брента“ у другој половини 2026. године могла бити око 90 долара, а током 2027. око 74 долара за барел.

Процјена полази од претпоставке да ће производња расти, а залихе се обнављати. Али цијена сировине није цијела прича.

ЕИА очекује да ће америчке залихе дестилата, у које спада и дизел, остати испод петогодишњег минимума током већег дијела 2027.

Рафинеријске марже достигле су рекордне нивое, прије свега због раста маржи на дизел, док су глобалне залихе нафте током августа смањене за 95 милиона барела, а од фебруара до краја августа за укупно 507 милиона барела.

Зато пад цијене барела не значи аутоматски и појефтињење дизела. Колико ће се пад цијене сировине видјети на пумпама зависи и од трошкова прераде и транспорта, курса долара, тржишних маржи, пореза и других намета.

Притисци на европском тржишту већ су почетком октобра били довољни да Европска комисија и неколико држава разговарају о могућем ослобађању дијела стратешких залиха дизела како би ублажиле притиске.

Енергетски удар стиже и до цијена хране

Енергетски удар, међутим, не остаје на пумпи. Гориво је један од трошкова који се провлачи кроз готово цијели ланац снабдијевања. Камиони га користе за превоз робе, пољопривредници за обраду земље и жетву, а грађевински сектор за механизацију.

Према подацима Агенције за статистику БиХ, годишња инфлација у августу 2026. године достигла је 4,9 одсто, док су цијене у категорији транспорта биле 22,9 одсто више него у августу 2025. године. Истовремено су становање, вода, струја, гас и други енергенти поскупјели 11,3 одсто.

С друге стране, цијене хране и безалкохолних пића у августу 2026. године биле су 0,9 одсто ниже него у истом мјесецу 2025. године. Различита кретања по категоријама показују да се промјене трошкова кроз економију не преносе истом брзином.

Економиста Зоран Павловић указује за "Глас Српске" да се промјене на свјетском тржишту нафте врло брзо преносе на домаће тржиште горива.

- Кад посматрамо само цијену сирове нафте на берзи с почетка године, прије сукоба САД и Ирана, она је била 55 долара за барел. Данас је преко 100. Свако поскупљење енергије прелива у свакодневни живот грађана цијелог свијета, тако да практично то захвата и нас у БиХ - каже Павловић.

(Глас Српске)