Нова карта Европе изазвала жустру расправу: Хрвати бијесни

Карта Европе, недавно објављена на Фејсбук страници ГеоМаппед, изазвала је расправу међу корисницима из региона, а Хрвати су прилично незадовољни.

Мапа (ЛИНК) приказује по један “познати изум”, уз сваку државу, али је Хрватска означена са “Ништа” (Нотхинг), док су земљама у окружењу и шире приписана различита достигнућа.

Никола Тесла у "једначини"

На карти је, између осталог, Русија повезана са “периодним системом елемената”, Велика Британија са “рачунарима”, Немачка са “аутомобилима”, Италија са “радио-апаратом”, а Португал са “компасом”.

Када је реч о земљама бивше Југославије, Србији је приписан “даљински управљач”. Овај изум се традиционално повезује и са Николом Теслом, пиониром бежичног управљања, који је 1898. године у Њујорку представио радио-управљани чамац.

Ово је изазвало додатну расправу, јер је чувени научник рођен у Смиљану, на подручју данашње Хрватске, у породици Милутина, српског православног свештеника, и мајке Георгине.

Корисници из Хрватске нису одобравали што је изум повезан са Теслом - рођеним на хрватском тлу - у потпуности приписан Србији, док је њихова земља остала без ичега, преноси Дневно.хр.

На Фејсбуку су убрзо осванули коментари у којима су хрватски корисници набрајали оно што се традиционално спомиње као њихов изум или допринос - наливперо, кравата, падобран, електрични хипераутомобил Римац, антибиотик Сумамед, па и технологија која је помогла развоју МП3 формата.

На истој мапи, Босни и Херцеговини је приписана “пољопривреда”, док уз Северну Македонију, као и Хрватску, стоји назнака “Ништа“.

Садржај забавног карактера

Треба имати у виду да је реч о садржају забавног карактера, какав се често дели на друштвеним мрежама управо зато што изазива -

Уз то, аутори нису објаснили по којим критеријумима су појединим државама додељени одређени изуми, нити је наведена методологија избора.

Због тога овакву илустрацију не треба посматрати као “историјски преглед”. Исто тако, ни назнака да нека држава “није дала ништа” не може се схватити буквално, јер су историја науке и технолошког развоја знатно сложеније од једне речи на мапи.

Важно је нагласити и да код бројних изума/достигнућа заслуге деле различити проналазачи, компаније и државе, па је тешко издвојити само једну земљу као “носиоца”.

(Телеграф) Фото: Фацебоок/Гео Маппед