Погледајте колико ће нас тачно остати у БиХ до 2100. године!

Према демографској анализи и инфографици коју је објавила едукативна платформа, позивајући се на најновије пројекције Уједињених нација (УН Wорлд Популатион Проспецтс 2024, средњи сценарио), неколико европских и азијских земаља суочава се са драматичним демографским падом до 2100. године.

На листи од 12 држава за које се прогнозира смањење популације веће од 50 процената, доминантно мјесто заузимају земље Балтика, Источне Европе, као и државе са подручја Западног Балкана.

Предњаче балтичке и источноевропске земље

Како наводи ГЕОИНСТА (@географија_инста) на основу података УН-а, на врху ове листе налази се Литванија, за коју прогнозе показују пад са 2,9 милиона становника у 2024. години на свега 1,1 милион до 2100. године (пад од 62%).

Одмах иза ње је Летонија, са прогнозираним падом од 61% (са 1,8 милиона на 0,7 милиона), док је на трећем мјесту Молдавија са падом од 59% (са 3,4 милиона на 1,4 милиона).

Високо позициониране и земље региона

Земље региона такође заузимају висока мјеста на овој листи:

• Србија је на 4. мјесту са прогнозираним падом од 58% (са 6,6 милиона на 2,8 милиона становника).
     
• Босна и Херцеговина заузима 5. мјесто са падом од 56% (са 3,2 милиона на 1,4 милиона становника).
     
• Хрватска се налази на 7. мјесту са падом од 53% (са 4,0 милиона на 1,9 милиона становника).
     
• Црна Гора је на 10. мјесту са падом од 52% (са 0,6 милиона на 0,3 милиона становника).

Поред њих, међу 12 најпогођенијих налазе се и Бугарска (-55%), Украјина (-53%), Јапан (-52%), Грузија (-52%) и Мађарска (-51%).

(Бука) Фото: БН