БиХ извози сировине, а скупо увози готове производе

БиХ већ годинама биљежи спољнотрговински дефицит који се мјери у милијардама, тако што извози полуготове производе с ниском доданом вриједношћу, а увози готове производе по много вишим цијенама. Све ово не брине представнике власти, јер се они баве само политиком, док им се економија земље своди на задуживања.

БиХ је од 2020. године у спољнотрговинској размјени с иностранством остварила дефицит од чак 70 милијарди марака.

Негативан тренд наставио се и ове године, јер је БиХ у прва четири мјесеца остварила извоз од скоро шест милијарди марака. Иако је тај извоз већи у односу на исти период прошле године, то није било довољно јер је БиХ истовремено увезла робу у вриједности од преко 10 милијарди марака, чиме је створен дефицит од преко четири милијарде марака.

„Повећање спољнотрговинског дефицита БиХ резултат је комбинованог дјеловања бржег раста увоза у односу на извоз, пада извоза на тржишта ЦЕФТА-е те смањења извоза енергената, уз истовремени раст трошкова увоза минералних горива о којима је БиХ зависна.

Европска унија додатно учвршћује позицију главног извозног тржишта БиХ, док висока увозна зависност и даље остаје основни структурни узрок раста спољнотрговинског дефицита“, саопштено је из Спољнотрговинске коморе БиХ.

Професор Економског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Предраг Млинаревић истиче да су главни проблеми спољнотрговинског дефицита БиХ структурне слабости, које се огледају у томе да извозимо полупроизводе с нижим цијенама, а увозимо финалне с много вишом вриједношћу.

„Тај високи трговински дефицит репер је неконкурентности наше производње. Нисмо у стању да задовољимо домаћу тражњу конкурентним домаћим производима него их увозимо, и на тај начин долази до одлива дијела потрошње нашег становништва према земљама из којих долазе ти производи“, рекао је Млинаревић.

Економски аналитичар Светлана Ценић каже да је још већи проблем то што никога од представника власти не занима овај проблем, као ни чињеница да се гаси тешка индустрија.

„Овдје се ништа не предузима, осим што се задужује и живи од данас до сутра. Оно, хајде да видимо колико су се повећали приходи зато што је инфлација огромна, и дај да видимо како намаћи паре за буџет, како купити изборе, а ове одговоре нико не даје нити хоће да их нађе. Кад саберете сво њихово знање о економији, то је 'Господе Боже'.

А онај ко мисли да се политика може одвојити од економије, тај нема појма ни о чему, јер политика је та која диктира темпо економији, а како га диктира, то можемо видјети по стању у држави“, закључила је Ценићева.

Када посматрамо извоз из БиХ, постоји дио у којем „предњачимо“: извозимо образоване, талентоване, вриједне и младе људе који доприносе побољшању економије и живота у земљама у које одлазе трбухом за крухом. Тако оно што су они тамо створили својим знањем и радом, касније увозимо у БиХ и то папрено плаћамо.

(БН) Фото: БН