Дјечаку из Сарајева уграђено вјештачко срце у Београду

Дјечаку из Сарајева (13) уграђено је вјештачко срце у Београду и тиме му је продужен живот до трансплатације овог органа.

Зашто је дјечаку било неопходно вјештачко срце?

Дјечак је има тешко обољење срца и због тога му је уграђено вјештачко, а љекари наглашавају да је операцијом продужен живот. Такође истичу да је дјечаку пружена прилика да дочека трансплантацију срца, која му је неопходна.

Захват су заједнички извели стручњаци Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" и Института за здравствену заштиту мајке и детета "Др Вукан Чупић".

Колико је овај захват риједак у свијету?

Како је рекао кардиохирург Саша Боровић, овакве процедуре спроводе само ријетки центри у свијету. Наводи да је, према узрасту пацијента, ријеч о једном од најрјеђих захвата ове врсте.

"Успешно смо уградили вештачко срце детету од 13 година. Мало је центара у свету који то раде. Ми смо се дрзнули да померимо границе медицине у овој установи и захваљујући заједничком раду и искуству успели смо да то остваримо", рекао је Боровић, преноси РТС и додаје:

"По величини детета, ово је трећи такав случај у свету. Два мања пацијента оперисана су у Сједињеним Америчким Државама, у врхунским центрима, а трећи је сада урађен у Србији".

Какве је изазове донијела операција код дјетета?

Иако тим са Института "Дедиње" има велико искуство у уградњи механичке потпоре циркулацији код одраслих пацијената, операција код дјетета донијела је бројне специфичности.

"Технички је ово био велики хируршки изазов, јер је требало у грудни кош тринаестогодишњег детета сместити уређај који није тако мали", објашњава Боровић и наставља:

"Било је потребно пронаћи оптималан хируршки приступ, а затим и прилагодити анестезију и лечење у интензивној нези".

Кардиохирург Института за мајку и дете др Иван Диздаревић каже да је управо величина уређаја представљала највећу непознаницу.

Није било страха

"Страха није било. Доктор Боровић је један од најискуснијих у овој области и веровали смо његовој процени", рекао је Диздаревић и додао:

"Оно што нас је највише бринуло било је да ли ће апарат уопште моћи да стане у тако мали грудни кош".

Љекари су, објашњава, данима тражили најбоље рјешење. Како каже, три дана су водили заједничку борбу да све технички уклопе.

"На крају је све лепо стало на своје место", истиче Диздаревић и наглашава:

"Дечак се опоравља, а сви смо задовољни како за сада тече постоперативни ток".

Наводи да када се ради са добрим тимом, нема много мјеста за страх.

Како је хитно погоршање стања утицало на лијечење?

Подсјетио је да је пацијент непосредно прије операције доживио нагло погоршање здравственог стања и кардиогени шок, због чега је било неопходно хитно прикључивање на ЕЦМО систем, што је додатно усложило читав поступак.

Шта ова операција значи за педијатријску кардиохирургију у региону?

Владислав Вукомановић, директор Института за здравствену заштиту мајке и детета, истиче да ова установа већ деценијама представља регионални центар за лијечење урођених срчаних мана и срчане слабости код дјеце, као и да сарадња са Институтом "Дедиње" отвара ново поглавље у педијатријској кардиохирургији.

"Захваљујући колегама са Дедиња, пре свега професору Боровићу, подижемо педијатријску здравствену заштиту на врхунски ниво. Имплантација оваквих уређаја, односно механичке потпоре циркулацији, нешто је што је ново на овим просторима и у региону", нагласио је Вукомановић.

Подсјетио је да је пацијент из Сарајева и да ова установа већ дуги низ година помаже не само дјеци из Србије, већ и пацијентима из читавог региона.

"Тим је најважнији. Управо тимски рад омогућава да напредујемо и да деци пружамо све бољу здравствену заштиту", рекао је Вукомановић.

Истиче да је потребно да се и даље развија систем, од ЕЦМО подршке до уградње механичке потпоре.

"Али већ сада имамо значајно искуство и мислим да смо на добром путу", истиче Вукомановић.

Када би дјечак могао дочекати трансплантацију срца?

Љекари наглашавају да вјештачко срце не представља коначно рјешење, већ "мост" до трансплантације, која ће бити неопходна када се појави одговарајући донор.

"Веома је важно што је механичка потпора на време обезбеђена. Она може да траје од неколико месеци до неколико година, тако да се надамо да ће наш мали пацијент успешно дочекати трансплантацију срца", истакао је Вукомановић.

У овом сложеном подухвату, поред кардиохирурга и кардиолога, учествовали су анестезиолози, љекари интензивне његе и медицинске сестре, чија је улога, како истичу саговорници, била од пресудног значаја.

Најважнија вијест, поручују љекари, јесте да се дјечак тренутно добро опоравља, а да је захваљујући заједничком раду и знању домаћих стручњака добио нову шансу за живот.

(РТС) Фото: Принтсцреен