Апсурд из радионице Селак - Митровић 

Не знам јесу ли, а све су прилике да нису, имало размислили најприје додиковизовани Горан Селак, а за њим једнако додиковизовани Љубинко Митровић, какво значење има њихова тврдња да Милорад Додик по правоснажној пресуди Суда БиХ на предстојећим општим изборима у октобру ове године може бити: "кандидат за све функције осим за предсједника Републике Српске".

Пише Др Милан Благојевић

Када се изнесе оваква тврдња, коју је тако најприје поставио Селак, а убрзо за њим поновио Митровић, она значи да њих двојица не знају, народски речено, куд' више ударају.

Наиме, и Селак и Митровић јавно понављају да Кристијан Шмит није високи представник и да високи представник нема право да намеће законе у БиХ. Истина, Митровићев однос према томе има различите нијансе, с обзиром на то да он није тако говорио док је био омбудсман БиХ, а био је то од новембра 2015. до септембра 2022. године. За то вријеме Митровић никада јавно, а поготово не у својству омбудсмана БиХ, није рекао да Шмит није високи представник нити да високи представник нема право да нам намеће законе.

Али без обзира на то, оно што је заједничко претходно цитираној тврдњи Селака и Митровића је да њоме и један и други противрјече сами себи. 

Наиме, ако Додик, како њих двојица "мисле", по наведеној пресуди Суда БиХ не може бити кандидат само за предсједника Републике, а да за све остале функције може бити кандидат, то значи да и Селак и Митровић у свом том њиховом незнању признају да је Кристијан Шмит високи представник и да као високи представник може да намеће законе, па и кривично дјело неизвршење одлука високог представника, али да за то кривично дјело Додик може бити осуђен и да му буде забрањено да обавља само функцију предсједника Републике Српске.

Износећи такву тврдњу Селак и Митровић од тог свог дрвета не виде шуму, то јест не виде да је том пресудом Додик осуђен за Шмитово кривично дјело неизвршење одлука високог представника, то јест да та пресуда почива на том Шмитовом закону. 

Стога ако Селак и Митровић заиста мисле да Шмит није високи представник и да високи представник нема право да намеће законе, онда Додик није требало да буде уопште осуђен па су се стога, да су досљедни као што нису, и Селак и Митровић су требало да се уздрже од изношења наведене тврдње која је, с обзиром на претходно речено, не само незнање него и логички апсурд са унутрашњом грешком, грешком која се у логици назива цонтрадицтио ин адјецто.

Осим што је логички апсурд, тврдња Селака и Митровића је и неистина.

Наиме, ако Додик, како "мисле" Селак и Митровић, према пресуди Суда БиХ не може бити кандидат само за предсједника Републике, онда таква тврдња не само што значи да и Селак и Митровић њоме признају Шмита за високог представника и да је Шмит могао наметнути као кривично дјело неизвршење одлука високог представника, а Суд БиХ осудити Додика за то дјело и забранити му да не може бити предсједник Републике, већ је таква "ингениозност" и неистина, изречена од стране дуета Селак и Митровић, имајући у виду да је Шмит наметнувши то своје кривично дјело наметнуо у Кривични закон БиХ и да осуда за то дјело има за посљедицу забрану вршења и стицања службене дужности у било којем законодавном, извршном, управном или правосудном органу власти у БиХ, као и у било којем правном лицу које се у цијелости или дјелимично финансира парама из јавног буџета.

Шмит је наметнувши то наметнуо и да те посљедице наступају по сили тог његовог закона, без обзира да ли то тако пише или не пише у осуђујућој пресуди.

Зато је, дакле, оно што тврди дует Селак и Митровић примјер њихове недосљедности те логичког и сваког другог апсурда.

Др Милан Благојевић