БиХ међу европским рекордерима по броју политичких субјеката
75 политичких партија које ће, према подацима Централне изборне комисије, учествовати на општим изборима, БиХ би могла бити једна од европских, а врло вјероватно и апсолутни рекордер по броју политичких странака у односу на број становника. Подаци показују да је политичка сцена у БиХ једна од најраспарчанијих у Европи када се посматра однос броја странака и броја становника.
Босна и Херцеговина 04.06.2026 | 07:16
Према тренутним подацима, у изборну трку улази 75 политичких странака, што БиХ са око 3,2 милиона становника ставља у сам европски врх.
У просјеку, у БиХ на једну политичку партију долази око 42.600 становника, што јасно илуструје степен политичке фрагментације.
Поређења ради, у Њемачкој, која има око 84 милиона становника, активно дјелује око 50 до 60 релевантних политичких странака, што значи да једна странка долази на приближно 1,4 до 1,6 милиона становника.
У Француској са 68 милиона становника постоји око 30 релевантних партија, односно једна на око 2,2 милиона становника.
У Великој Британији са 69 милиона становника доминира око 20 већих странака, што значи једна на око 3,4 милиона становника.
Да би се тај однос ставио у прави контекст, хипотетичка поређења показују размјере разлике. Када би Њемачка имала исти однос броја странака и становника као БиХ, имала би скоро 2.000 политичких странака.
Француска би по истом критеријуму имала око 1.600, док би Велика Британија прелазила цифру од 1.600 политичких субјеката.
Када се у анализу укључе и друге европске државе, разлике постају још израженије. Италија са око 59 милиона становника има између 35 и 40 релевантних политичких странака, што значи једна на око 1,5 до 1,7 милиона становника. Шпанија са 49 милиона становника има око 20 до 25 значајнијих странака, односно једна на око два до 2,5 милиона становника.
Чак и у системима који се често описују као политички сложени, попут Белгије и Холандије, однос остаје далеко уравнотеженији него у БиХ. Белгија са 11,7 милиона становника има око 10 до 15 већих странака, што значи једна на више од 700.000 становника.
Холандија са 17 милиона становника има око 15 до 20 релевантних странака, односно једна на око милион становника, па чак и политички разуђене земље попут Пољске не прелазе двадесетак релевантних актера, што је вишеструко мање по становнику него у БиХ.
Још једна илустрација показује димензију овог односа. У БиХ једна странка статистички "покрива" мању популацију него што у многим европским градовима обухвата један градски кварт.
У Њемачкој једна странка покрива популацију већу од цијеле Бањалуке и шире урбане зоне, док у Француској тај однос одговара цијелим регионалним центрима.
Политичке странке нису само популарне у БиХ, већ и у другим балканским државама. Србија је на посљедњим изборима имала око 120 странака, што значи једна на око 55.000 становника.
Словенија око 30 странака, односно једна на око 70.000 становника. Црна Гора око 20 странака, што значи једна на око 31.000 људи.
Из свега произилази да БиХ, иако није апсолутни европски рекордер по укупном броју регистрованих странака, готово сигурно спада у сам врх земаља када се број политичких субјеката стави у однос са бројем становника и реалним учешћем у изборном процесу.
Број политичких странака које учествују на општим изборима у БиХ значајно варира од циклуса до циклуса, али је дугорочни тренд растући.
На изборима 2010. учествовало је око 39 политичких странака, док је 2014. тај број готово удвостручен и износио је приближно 69.
У наредном изборном циклусу 2018. забиљежен је благи пад, па је на листићима било око 58 партија, да би 2022. године поново дошло до раста и учешћа око 90 политичких странака.
За изборе у октобру ове године дозволу је добило 75. Када је у питању број независних кандидата ове године пријављено је свега четири независна кандидата, што представља један од најнижих нивоа њиховог учешћа у посљедњим изборним циклусима.
Поређења ради, 2010. било их је 13, док је 2014. забиљежен врхунац - 24 независна кандидата. У наредним изборима број се постепено смањивао, 2018. године их је било око 22, а 2022. године - 17.
(Глас Српске)

Коментари / 8
Оставите коментарКоментатор
04.06.2026 07:42А А теи кад би били рекордри у утркивању ко ће пре и више помоћи коме заиста треба попрабити стандард за бољи живот некада е све било на реч па онда дело ал сад се само обећава,а,дела нигде више се види она тамара што ради и кад ради емисија с тамаром у акцији она не обећава она одмах испуњава и види се
ОДГОВОРИТЕМики
04.06.2026 07:51Па паразитска елита схватила да у овој вуко..бини са купљеном дипломом и уласком у "палитику"мозес остварити све сто позелис.
ОДГОВОРИТЕБивши посланик
04.06.2026 08:13Још је поразнија број чланова партије, рецимо СНСД се хвали да има сам око 200.000 чланова. Кад то преведемо на стварни број пунољетних становника, њих је реално око 600, нека је и 700 хиљада, испадс да је скоро сваки трећи становник члан неке партије. У нормалним земљама број чланова партије не прелази 1-2% укупног становништва.
ОДГОВОРИТЕПсихоза БиХ
04.06.2026 08:56Ми смо дефинитивно болесна нација, затрована и обељела од "полотиколизма", национализма, мржње...Ми смо за колективно лијечење цијеле нације односно светри народа. БиХ у којој живи 3 милиона становника (јер 3 милиона је расељено по бијелом свијету) има 75 странака. То нема ни Кина са 1.5 милијардом становника. Плашим се да ову несрећу овог народа неће нико зауставити до самогашења. Срећан сам што сам отишао из те јазбине прије 41 годину.
ОДГОВОРИТЕПриједорчанин М.
04.06.2026 08:57Битно је да Блануша одустаје од кандидатуре за предсједника рс,пара врти гдје бургија неће...
ОДГОВОРИТЕрадник
04.06.2026 09:01Политика у БиХ уносан бизнис. Леба без мотике.
ОДГОВОРИТЕРе
04.06.2026 09:01Све то свести највише на 5 странака
ОДГОВОРИТЕРе за правду
04.06.2026 10:29Није никакво чудо. Политика је најуноснији занат код нас. Не радиш ништа, плата велика, купиш диплому. Једина обавеза гласање на изборима.
ОДГОВОРИТЕ