Увоз гуши привреду Републике Српске, дефицит експлодирао

Према званичним подацима, Република Српска је од јануара до марта извезла робу вриједну око 1,246 милијарди КМ, док је увоз достигао чак 1,895 милијарди КМ. То значи да је дефицит у спољнотрговинској размјени нарастао на готово 649 милиона КМ.

Покривеност увоза извозом износила је свега 65,8 одсто, што показује да домаћа економија и даље много више купује из иностранства него што успијева да прода.

Извоз стагнира, увоз расте

Посебно забрињава податак да је извоз практично стагнирао и мањи је за 0,3 одсто у односу на исти период прошле године, док је увоз истовремено порастао за 3,2 одсто.

Економисти упозоравају да овакав однос показује неколико озбиљних проблема:

- домаћа производња тешко повећава конкурентност
- привреда остаје зависна од страних производа
- раст потрошње се све више ослања на увоз

У пракси то значи да новац из домаће економије наставља да одлази ван земље кроз куповину робе из иностранства.

Србија остаје најважнији партнер Републике Српске

Највећу робну размјену Република Српска и даље остварује са Србија, која годинама држи убједљиво прво мјесто међу спољнотрговинским партнерима.

Одмах иза Србије налазе се: Хрватска, Њемачка, Италија, Словенија, те Кина, посебно када је ријеч о увозу.

Кина остаје један од највећих извора трговинског дефицита јер Република Српска из те земље увози огромне количине робе, док је извоз минималан.

ЕУ и регион доминирају тржиштем

Највећи дио извоза Републике Српске и даље завршава на тржишту Европске уније, док значајан дио размјене отпада на земље ЦЕФТА споразума и регион западног Балкана.

Домаћа економија посебно зависи од увоза: енергената, машина и опреме, прехрамбених производа, сировина, те робе широке потрошње.

То Републику Српску чини веома осјетљивом на глобална поскупљења, поремећаје на тржишту и раст цијена транспорта и енергије.

Шта значе ове бројке?

Једноставно речено – Република Српска и даље троши много више него што производи за извоз.

Такав тренд дугорочно значи:

- слабији развој домаће производње
- раст зависности од страног тржишта
- одлазак новца из земље
- додатни притисак на животни стандард грађана.

Економисти упозоравају да без озбиљнијег јачања индустрије, пољопривреде и извозне производње дефицит може додатно расти током 2026. године, посебно уколико настави раст цијена енергената и робе из увоза.

Најновији подаци тако показују да Република Српска и даље остаје економија која много више купује него што продаје – а тај јаз из мјесеца у мјесец постаје све већи.

(Бука) Фото: БН