Закон о Јужној гасној интерконекцији је супротан Споразуму о стабилизацији и придруживању

Најновије упозорење Луиђија Сореке, шефа Делегације ЕУ у БиХ, које је упутио властима у БиХ, а у којем се каже да се прописи који се односе на Јужну гасну интерконекцију морају ускладити са прописима ЕУ и обавезама које за БиХ произлазе из Споразума о стабилизацији и придруживању, треба схватити најозбиљније, јер је неколико разлога за то, од којих су најважнији они који слиједе у наставку текста.

Босна и Херцеговина је 16. јуна 2008. године потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, који је објављен у "Службеном гласнику БиХ - Међународни уговори", број 10/08.

Споразум је ступио на снагу 1. јуна 2015. године и тиме постао саставни дио правног поретка БиХ, и то такав да има јачу правну снагу од закона које усвоје БиХ и ентитети, што је у складу са општим начелом међународног права пацта сунт серванда, које је саставни дио правног поретка БиХ и ентитета, како прописује члан 3.3б) Устава БиХ.

Због тога власти у БиХ приликом доношења својих закона и других прописа морају водити рачуна о овој својој уставној обавези и обавезама које за њих произлазе из међународног уговора у виду Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ.

Једна од тих обавеза, коју има у виду упозорење шефа Делегације ЕУ у БиХ од неки дан, је она прописана Поглављем ВИ Споразума.

Наиме, у том поглављу, у члану 70, БиХ се правно обавезала да "ће осигурати постепено усклађивање својих постојећих закона и будућег законодавства са правним насљеђем (ацqуисем) ЕУ".

У члану 71. Споразума о стабилизацији и придруживању је прописано да су с његовим функционисањем неспојиви споразуми који као свој предмет или посљедицу имају спречавање, ограничавање или нарушавање конкуренције, као и сваку државну помоћ којом се нарушава конкуренција давањем предности одређеним предузећима.

Имајући у виду ове одредбе Споразума о стабилизацији и придруживању не треба да чуди упозорење шефа Делегације ЕУ у БиХ да БиХ  мора ускладити своје прописе који се односе на Јужну гасну интерконекцију са прописима ЕУ и Споразумом о стабилизацији и придруживању.

Такво упозорење је правно основано, а њиме је, засад само дипломатским језиком, речено БиХ да не може преузимати међународно-правне обавезе какве су оне из чланова 70. и 71. Споразума о стабилизацији и придруживању, а затим их кршити својим законима, какав је Закон о Јужној гасној интерконекцији који је недавно усвојио Парламент Федерације БиХ, којим се као никада до сада отворено законом фаворизује интерес једне америчке приватне компаније којој је тим законом дато искључиво право да инвестира и гради тај гасовод. 

Тиме је погажена не само обавеза БиХ из члана 71. Споразума о стабилизацији и придруживању, у виду забране државне помоћи давањем предности одређеном предузећу, чиме се спречава и нарушава конкуренција, већ је тиме БиХ прекршила и своју уговорну обавезу из члана 70. истог Споразума да наведени федерални закон усклади са ацqуисем.

Због тога чуди мук који о свему овоме влада у званичној Федерацији БиХ, као и међу званичницима из тог ентитета у институцијама БиХ, будући да се нико од њих до сада није обратио Уставном суду БиХ захтјевом за оцјену уставности федералног Закона о Јужној гасној интерконекцији, иако је њиме прекршен Споразум о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ, као и Закон о конкуренцији који такође забрањује наведено фаворизовање једне приватне америчке компаније, чиме је у коначном прекршен Устав БиХ.

Посебност овог случаја је и понашање званичног Загреба.

Наиме, Република Хрватска је држава чланица ЕУ, коју такође обавезује правни поредак ЕУ, а тиме и сва његова правила о забрани спречавања и нарушавања конкуренције на тржишту, до чега је на очигледан начин дошло усвајањем федералног Закона о Јужној гасној интерконекцији у смислу на који је претходно указано.

Но, упркос тој својој обавези Хрватска се спрема да за који дан, на основу таквог неуставног федералног закона, закључи споразум са БиХ о изградњи наведеног гасовода, чије потписивање је најављено за уторак  28. априла ове године у Дубровнику.

Тим чином ће не само БиХ него и Република Хрватска грубо повриједити Споразум о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ, а тиме и оне своје обавезе из тог споразума прописане његовим члановима 70. и 71. које забрањују све оно што је недавно учинио Парламент Федерације БиХ доношењем Закона о Јужној гасној интерконекцији.

Треба нагласити да ће не само БиХ него и Хрватска повриједити Споразум о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ због тога што је Хрватска, након што је 2013. постала чланица ЕУ, 15. децембра 2016. године у Бриселу потписала Протокол уз Споразум о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ, који протокол је код нас објављен у "Службеном гласнику БиХ - Међународни уговори", број 8/17.

У члану 1. Протокола је прописано да ће Република Хрватска бити страна Споразума о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ, тако да је тиме и Хрватска преузела све обавезе из тог споразума, што укључује и њену обавезу да не улази у споразум са БиХ којим се отворено и супротно ацqуису и Споразуму о стабилизацији и придруживању БиХ са ЕУ крше правила о забрани спречавања и нарушавања конкуренције на тржишту.

Др Милан Благојевић