Зашто је хљеб у Србији 1 КМ, а код нас дупло - 2 КМ?!

Посланица подсјећа да хљеб у Србији кошта око једне марке, док у Републици Српској досеже двије, иако већину пшенице увозимо из Србије, имамо јефтинију електричну енергију и различите субвенције.

Народна посланица Загорка Граховац критиковала је изјаве Милорада Додика о оснивању „државних пекара“ и његову поруку да „ко хоће да једе скуп хљеб, нека плаћа колико хоће“, истичући да то није рјешење за проблем високих цијена основне животне намирнице.

„Држава не треба да пече хљеб! Држава треба да ради оно што јој је посао – да контролише цијене! И то може урадити одмах, без нових предузећа, без бајки и без прича за малу дјецу. Све остало је замјена теза и бјежање од одговорности“, поручила је Граховац.

Посланица подсјећа да хљеб у Србији кошта око једне марке, док у Републици Српској досеже двије, иако већину пшенице увозимо из Србије, имамо јефтинију електричну енергију и различите субвенције.

„Јасно је да проблем није у трошковима производње, већ у неуређеном тржишту, изостанку контроле маржи и чињеници да наше институције годинама нису радиле свој посао“, рекла је Граховац.

Она додаје да власт прича о оснивању државних пекара као да ће то моментално ријешити проблем, иако сви знају да је такво рјешење скупо, непримјењиво у кратком року и захтијева озбиљна улагања, инфраструктуру, радну снагу и јасан пословни модел.

„Грађани данас плаћају хљеб по дупло већој цијени и не могу чекати да се евентуално формирају државне пекаре. Овим се проблем не рјешава – само одлаже“, упозорила је Граховац.

Ако власт заиста жели рјешење, каже Граховац, први корак мора бити јавна и транспарентна анализа формирања цијене хљеба, од цијене пшенице и брашна, преко струје и рада, до маржи. Ако су улазни трошкови нижи него у Србији, неко мора јасно објаснити зашто је крајња цијена дупло већа. Друго, марже на основне врсте хљеба могу се привремено ограничити одмах, уз појачане инспекцијске контроле, што је мјера коју користе и много развијеније државе.

„Прича о ‘дупло већем расту плата од инфлације’ у овом контексту звучи као вријеђање здравог разума. Грађанима не значи ништа номинални раст плата ако се сав тај раст поједе кроз скупљу струју, комуналије и храну. Престаните више са изјавама и почните користити механизме контроле које већ имамо!

Закони постоје, инспекције постоје и овлаштења постоје! Ако власт жели да докаже да заиста контролише тржиште, нека одмах ограничи марже и санкционише оне који злоупотребљавају ситуацију – а не да грађанима прича бајке о пекарама које можда постојати сутра… или ‘кад на врби роди грожђе’“, закључила је Граховац.

(Бука)