Забрињавајући подаци: Насиље над женама у порасту

Број корисница услуга у Сигурној кући Фондације “Лара” у Бијељини је знатно већи него претходних година што значи да је насиље над женама у порасту.

За многе жене, то је невидљив терет којег носе годинама, потиснуте страхом, срамом и безнађем.

Крајњи облик насиља над женама представа фемицид, тј. Убиство жене који је у Федерацији препознат као посебно кривично дјело, док у Републици Српкој још увијек закон не препознаје фемицид.

Каже се да је жена стуб породице, њежне руке које нас одгајају и подижу, али некада, те руке постану штит, а њено тијело мета. Жена одлази у невидљиви кавез насиља са чијим кључем се игра онај кога воли.

“Данас послије толико времена још увијек осјећам трауме, не осјећам више страх, не осјећам више ни горчину али осјећам једну јаку жељу да кажем да цијели свијет чује, да се томе мора стати у крај, а да је једини начин да се томе стане у крај да институције задужене, значи мислим на оне сврха, да поведу мало рачуна, закони постоје на папиру, али се не примјењују”, каже М.Ј., корисница услуга Фондације “Лара” из Бијељине (жртва насиља).

На званичној страници Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске имамо јавне податке који биљеже да је у првој половини 2025. г. МУП Републике Српске запримио 483 пријаве насиља у породици, а да је Центри за социјални рад на републичком нивоу забиљежили 585 пријава што говори о томе да је насиље у порасту, кажу из Фондације Лара.

“Што се тиче сигурне куће Фондације “Лара” морам да кажем да смо примјетили повећан број корисница током 2025. г. у односу на прошлу  годину кад смо имали 25 корисница, а током 2025. г. имамо 42 кориснице које су боравиле у сигурној кући”, каже Гроздана Крстић Психолог у сигурној кући Фондације “Лара”, Бијељина.

Зашто жене не пријављују одмах насиље? Питање које поставља много људи. Не знају да женина тишина није знак снаге, већ врисак који је гуши. Жена се плаши осуде, плаши се да јој неће вјеровати, а највише се плаши шта ће се десити ако проговори.

“Те одлуке да пријавите су врло тешке. Човјек увијек тражи, оно нада нека постоји да ће бити боље, да то није баш тако, да треба опростити, да узимате све неке животне околности, посебно код нас, послијератно вријеме, неимаштине, незапосленост, све то узимаш у обзир као изговор да би опростио насилнику”, појашњава М.Ј.

На нивоу БиХ, у претходних 10 година је убијено преко 70 жена због чега је неопходно да Република Српска и даље ради на усклађивању свог законодавног оквира са међународним стандардима који су прије свега прописани путем Истамбулске конвенције, каже правна савјетница.

“Законодавни оквир постојећи није толико лош међутим неопходна је његова адекватнија примјена на терену што би значило да све институције које су у закону о заштити од насиља у породици РС препознате као субјекти заштитите би требали да досљедније примјењују законодавне одредбе”, каже Слађана Миловановић, правна савјетница у Фондацији “Лара”.

 Постоје борбе које се не воде на бојном пољу, већ у срцу породичног дома, тамо гдје треба да станује љубав и гдје жене треба да се осјећају најсигурније. Модрица која не блиједи и ожиљак који заувијек остане, то је породично насиље.

(БН)