Тешка одлука: Шта одабрати кућу или стан?

Цијене некретнина у Српкој су у посљедње вријеме постале папрене. Обезбједити кров над главом без велике муке за многе је постало скоро немогуће. Питали смо грађане да ли би прије изабрали стан или кућу и да ли би они, који се одлуче за кућу, прије изабрали класичну или све популарнију монтажну.

Република Српска 28.04.2024 | 22:48

“Требало би још једно 3 милиона година.”

Можда вам овакав одговор на питање за колико један обичан човјек може да направи кућу, дјелује као претеривање, али он заправо, метафорички одсликава реалност већине грађана Српске који желе баш тај кров над главом.

Да апсурд буде већи, и тако за наш стандард скупа, кућа је ипак повољнија од новизграђеног стана, који се у Бањалуци не може купити за испод 3000 КМ по квадрату, и то у периферним дијеловима града. Ипак, грађани више купују станове, а они који се ипак одлуче за кућу, све чешће бирају монтажну.

“Јефтинија је, а народ нема пара, имате двориште за дјецу, имате мир и тишину”, кажу они који предност дају кућама.

“Класична је скупља, зато је и боља. Монтажна кућа је само за викендицу”, истичу они који мисле другачије.

Монтажне куће, кажу произвођачи, у старту имају много предности у односу на класичне, које су тренутно немјерљиве.

“За почетак, јефтиније су од 20 до 30 одсто”, каже Миленко Стевановић, власник “Стеко центра” из Бијељине.

“У овом тренутку кад немате радне снаге, то је први и одлучујући фактор. Кад неко прави кућу овдје, потребне су му двије године да је заврши. Ми је завршавамо за мјесец дана и људи могу да се уселе. Други разлог је уштеда енергије. Наше куће су нискоенергетске, тако да не морате да размишљате о угљендиоксиду који је споран”, додаје Стевановић.

Улагање у некретнине је стабилан облик инвестиција, у нашим условима тренутно можда и економски наисплативији. Стан, кућа, земљиште или нешто друго, ствар је личних жеља и могућности, кажу економисти.

“Вјероватно је улагање у станове у тренутној ситуацији најисплативије, поготово улагање у стамбени простор у већим градовима, на добрим локацијама. Тиме имате стабилан извор прихода, ако се такви станови издају, а вриједност станова је стално у порасту. У близини сте инфраструктурних објеката, а лакше се и продају”, сматра економиста проф. др Миленко Станић.

Станић објашњава да се тржиште некретнина полако хлади, али да значајније смањење цијена не треба очекивати бар у наредних годину дана.

“Можда би се, у зависности од глобалне ситуације, озбиљније корекције цијена стамбеног простора могле очекивати након завршетка нових објеката чија градња почиње ове године. Дакле, за двије до три године могло би да дође до корекција цијена и новоизграђених, а самим тим и до спуштања цијена станова који су у завршној фази”, предвиђа Станић.

За шта год да се одлучите, стан или кућу, класичну или монтажну, сад или касније, потребно вам је пуно новца који ријетки од нас имају. Ако се послије свих цјеновних шокова које сте доживјели у последње три године, још питате да ли је то реално, ево одговора:

“Није реално, али шта да радимо? Живимо у таквом времену, морамо се прилагођавати”, поручује једна Бијељинка.

(БН) Фото: БН